Економист

919“

cele Evrope, допеке рожаујјепос о4 зате Медјипагодпе ЕКо-:

nomske Ronferencije, 1 zato im je pre svega stalo bilo do toga, . -

da se ova prva konvencija što pre i u.što većem broju potpiše ı ratilikuje. · Zato je predstavnik Francuske popuštao prvo prema · Velikoj Britaniji, doenije prema Nemačkoj i dragim zemljama.“ !zgleda da su teškoće u pregovorima sa SJjed. Drž.Sev. Amerike Još većma učvrstile Francuze u uverenju, daje evrops kim državama neophodno potrebna ekonomska solidarnost u odnosu prema Sev. Americi, koja sve većma ispoljava svoju finansijsku i ekonomsim nadmoć prema pojedinim oevropskirn zemljama.

Како зп predstavnik Francuske i predstavnici Nemačke, Ttalije, Belgije i ostalih ekonomski jačih država bili, kao prvoklasni stručnjaci na polju ekonomske politike, ujedno članovi Ekonomskog Komiteta, to su kao takvi bili u tančine upoznati ne samo sa nacrtom konvencije, koji su sami sastavili, već ı sa celim problemom što са je postavila Ekonomska Monferencija. 1 ако је dakle svima njima stalo bilo do toga, da ova prva Колvencija uspe t. jJ. da se predstavnici pojedinih država ne razidju bez prethodnog utvrdjivanja uzajamnih prava i obaveza u pogledu zabrana, ipak su se svi oni zaiedno starali, da se ovom konvencijom postigne maksimurn uspeha t. J. da se u nju unese što manje ekonomskih zabrana i ograničenja. Hako je pak položaj naše delegacije bio bitno olakšan, zato što naša zemlja n poznaје takvih ekonomskih zabrana i ograničenja, to se on najvećma poklapao sa stanovištem Ekonomske Sekcije lruštva Y\aroda. prema tome Je naša delegacija, braneći svoje stanovište došla u položaj da brani i stanovište Društva Naroda i to baš protiv država, koje kao Velika Britanija važe za njegove najveće privrženike. Ujedno se naša delegacija koristila ovom prilikom, da osigura za budućnost saradnju f/konomskog Momiteta u smislu obezbedjenja od zloupotreba primene onih zabrana, koje stoje u VeZI sa bolestima stoke. Najzad je naša delegacija skrenula pažnju predstavnicima država zastupljenih na konferenciji na onu zabranu, koja se ne nalazi u odredbama i zakonima, već se pojavljuje samo nu obliku želja pojedinih vlada dostavljenih poverijivo bankama i kapitkalistima, a koja inače osebljivo роgadja izvesne kreditom i kapitalom siromašne zemlje. Та је zabrana poznata pod imenom ,ćembargpo па kerdibe». l)a bi-se obezbedila od svih zlih posledica postojećih ı budućih, otvorenih i prikrivenih zabrana drugih zemalja, naša dolazacija postavila je jednu opštu rezervu u tom smislu, koja je ušla u zapisnik Копјегепсјје.

Bilo je predstavnika država, кој: за pokušavali da umoesu u diskusıju, a preko nje i u konvenciju, odredbe protiv prekarane carinske zaštite, alı je taj pokušaj odbijen željom merodavnih čČmulaca, da se ide po redu, da se ne brkaju pojmovi ı da se za sad ostane Jedimo kod pitanja zabrena ı ograničenja. Nema sumnje, da će ı pitanje carinske zaštite kad tad doći na tapet Konferencije ovog medjunarodnog fouma, i da će пјесоуо ге-