Економист

920

_ Šenje prouzrokovati većih teškoća nego što je pitanje ukidana zabrana, ali će položaj naše države u tim pitanjima bitno olakšati mogućnost ukazivanja na već spomenuto sebično držanje zapadnih zemalja u pitanju ukidanja zabrana ı ograničenja. Što se najzad samog potpisivanja Ronvencije tiče, to Je za nas — dakako u granicama krajnjeg roka — svejedno kad ćemo je potpisati, jer ne nameravamo da stavljamo nikakvih mnaročitih rezervi koje bi uslovljavale stavljanje potpisa u ranijem roku. Ipak bi našoj trgovinskoj politici i držanju naše delegacije na Копјегепсај: уеста odgovaralo, Кад Ња зе Копуепеја. što pre potpisala. 5 Djoka Curčin

НОВИ ГРЧКИ ЗАЈАМ

Последње путовање грчког Министра Финансија у Женеву имало је као главни задатак да оконча преговоре са Друштвом Народа и потпише утовор о новом вајму. Још у априлу 1927. r. Грчка је тражила од Друштва Народа одобрење за један зајам од 10 милиона фунти стерлинга, који би с једне стране служио ва довршење дела колонизације грчких избеглица, а с друге за санирање државних финансија и стабилизовање грчке валуте.

Грчко гледиште. За дело колонизације, Грчка је 1924 године већ била добила, благодарећи потпори и гарантији Друштва Народа, зајам од !2и по милиона фунти стерлинтга. (Отплата овог зајма обезбеђена је залогом монополских и других прихода у новим областима Грчке. Употреба његова поверена је аутономној комисији за Смештај Грчких Ивбеглица, која је стајала под контролом Друштва Народа. Задатак ове комисије био је да насели у новим крајевима Грчке око 180.000 грчких породица из Мале Азије, Понта и Бугарске. До почетка ове године, комисија је успела да колонизира око 160.000 породица, али је зато уложила сва средства којима је распоmarama. Даби могла наставити рад, макар и у мањем обиму, она је морала од почетка ове године да се задужује. Грчка влада се зато обратила сада Друштву Народа за помоћ у виду новога зајма, како би омогућила избегличкој Комисији да доврши успешно започето дело колонизације. ГИ

(С друге стране, садашња грчка влада примила је једно веома тешко наслеђе. У току последњих пет година, због несређених политичких прилика и честих промени режима, државне финансије су поремећене из основа. Расходи су нагло расли, а буџети су из године у годин у показивали све већи дефицит, који је покриван разним палијтивама, принудним зајмовима у виду сечења новчаница (први у 1922 год. у износу 1.600 милиона, други 1924 год. у износу 1.250 милиона), затим привременим позајмицама од Народне Банке и, најзад, емисијом благајничких бонова (летећи дут). · Услед тога је насту-