Економист

925

пуској. Преговори су одмах поведени у Лбеневи непосредно између. те ПН лариса и г. Бријана, и споравум постигнут је на овој бази: Грчка признаје Француској ратни дуг у готову, у износу 450 милиона франака у злату; Француска признаје Грчкој дуг од 720 милиона за штете које је панела француска војска на Грчкој територији од 1915—1918 године. Што ce тиче ратног материјала, који је Француска дала Грчкој за време рата, како се појавила Пи у процени, остављено је да се то питање реши путем арбитраже. Све узевши у обзир, ревултат Бе бити тај, да, по одбитку француског дуга, Грчка има да плађа Фванцуској око 400—500 милиона у злату.

Благодарећи томе споразуму, Грчка је мотла окончати

пгтање свога новог зајма, који ће, по свој прилици, бити емитован у Лопдону феоруара мегеца 1912.

Отита поглећ. Опште узевпит, зајам ће за Грчку имати неколтео добрих и неколико логпих страна. Он ће, у овом моменту финансијске оскудице, ставити Грској у руке велика средства — око 3 и по милијарде драхми — за релтење прешних питања ко; лонизације, летећих дугова и стабилизације драхме. Благоларећи обавезама које је Грчка примила и гарантијаме које је дала, нема сумње да ће ова питања бити повољно реепа. ОЗајам Бе значити почетак финансијске обнове Грчке 1 ке,и одјекнуће веома повољна на к уре грчке валуте и

повећање кредита Гучке на страни. Али зајам намеће већ пре женој грчкој држави нове обавезе. Поред досадашњега нуптета, који се за коптролисане и неконтролисане дугове, пењена Змилијарде и 100милиона драхми, доћи ћеновиануитетза отплату овогазајма ратлих пугова Француској и Амсрици.Потра вкалрахме ћесвакоко олакшати Грчкој службу дугова, али ће та слунгба ипак бити веома тешка за народ. Поред тога, поправка драхме изазиваће несумњиво кризу грчког извоза, и та кризај са повећањем фискалних терета, може, у пркос финансијемот обнови државе, довести идуле године цео привредни живо, Грке у један веома тежак положај. ЈЕДЕ

БЕОГРАДСКА ОПШТИНА

— Поводом рада анкетне комисије

Кад је у августу 1926. изабрана нова управа Београдске. Општине, сматрало се за потребно, да се одреди једна анкета, да испита целокупно, затечено стање, у свима одељењима и установама општинским. Тај анкетни одбор, поред четири одборника Б. О. (три из већине одборске и један из опозиције) био је допуњен и по једним чланом из три највише државне институције: Државног та Касационог Суда и Главне Контроле. Председник је био г. Васа Лазаревић, који је прикуп-