Економист

г 931

vofnih osiguranja kod takozvanih normalnih rizika ı 1zmose praksu koja kod takvih osiguranja postoji. U jedmom пагоčitom poglavlju, tretiraju pitamje anormalnih rizika ı završavaju sa opštim primedbama. U medicinskom delu interpretiraju značaj, suštinu i važnost pojedinih pitanja u lekarskom 17veštaju, i na kraju pružaju J praktična priloga.

Šumarno uzev knjiga je zadovoljavajuća. Pisana koncizno i jasno, ona Je gotovo u svim pitanjima koja raspravlja dovoljno instruktivna i dovoljno dokumentovana, i da odeljak o anormalnim rizicima ne pokazuje izvesne nedostatke, ona bi može se тест bila vrlo dobra. Međutim za izlaganja o anormalnim rizicima ne može se reći da su potpuno korektna, naročito ako se tretiraju sa naučne tačke gledišta. Najpre pisci pod anormalnim (iošim) rizicima razumeju svaki riziko odnosno svako lice koje ne bi trebalo primiti u osiguranje. pod normalnim premijama, drugim rečima svako lice kod koga postoji ili se mogu pojaviti izvesne okolnosti, koje će uticati na smanjivanje njegovog prosečnog trajanja života, bez obzira kakve su prirode te okolnosti. Da gornja definicija anormalnih rizika doista odgovara njihovoj zamisli, dokaz je pored ostaloga fakat, da oni profesionalni г1· то, riziko pola, ratni riziko, a svakako 1 vanevropski i tropski riziko, smatraju kao anormalan. Ali da se ova definicija ne može održati najbolji su dokaz baš njihova izlaganja o ovom pitanju. Oni kažu (strana 45): «Svaki dakle posebni riziko bez obzira na to, da li nastaje bolešću, zvanjem ili drugim okolnostima, mora se posebno zaračunati. Tako se posebnim premijama uključuje ı isplata svote, ako osiguranik umre u ratu, jer Je ı to anormalni riziko. Nasuprot Je samoubistvo uključeno u O8iruranje, Jer je to samo poseban način smrti, ali Je smrt u ratu anormalan riziko, zato valjda, što smrt u ratu nije jedan poseban način smrti (?). Ako se ovo uzme kao tačno, onda se nameće najpre pitanje: da li smrt u ratu nije prirodan način smrti? ili: koja smrt spada u poseban način smrti, a koja ne? 1 onda, pisći izjavljuju da se za svaki poseban riziko, izazvan ma kojim okolnostima, posebno zaračunava, drugim rečima da je takav riziko u smislu njihove dilinicije, anormalan. Po ćemu poseban način smrti ne prestavlja poseban riziko, i po čemu onda samoubistvo nije anormalan riziko već normalan? Jasno Je, da ovde postoji koniuzija u koju su pisci zapali postavljajući problem pogrešno, i polazeći od pogrešne definicije. Nama je, rezume 86, nem0guće da u jednom prikazu, ma i u izvodu, iznešemo, kako izgleda problem anormalnih rizika u svetlosti nauke o osiguranju. То uostalom ne bi ni spadalo u okvir ovog prikaza, u toliko pre, što su i sami pisci o ovome predmetu govorili samo onoliko, koliko je on u vezi sa samom praksom. Zato ćemo i mi, Izbegavajući svaku digresiju, poći samo za piscima ı prodiskutovati kvalitet i praktićnu sprovodljivost metoda koje pisci iznose, a koji se upotrebljavaju kod prijema anormalnih rizika u osiguranje.

Prvi metod o kome nam pisci govore Jeste mnetod povećanja