Економист

932

starosti. U kondenzovanim rečenicma iznose nam oni najpre manipulaciju sa njime, a zatim i sve prednosti njegove. Ipak ви izvesni zaključci suviše delinitivni i preterani. Oni, na primer kažu: «Na ovaj način može se i za svaku bolest proračunati vJerojatnost smrti — a o lome postoje posebne tabele ı izračunati mužno povišenje.» Tvrđenje da postoje posebne tabele za proračunavanje wvprovainoće smrti za svaku bolest, na koje bi se čovek mogao pouzdano osloniti (Jer ako se na njih čovek ne može pouzdano osloniti, onda one za praksu imaju istu vrednost kao i da ne postoje), daleko је od istine. Istina je соtovo obrnuto: ni za jedan metod koji se upotrebljava za rešenje ovoga pitanja ı izračunavanja verovatnoće smrtnosti kod anormalnih rizika, ne može se reći da je stekao opšte priznanje i da po njemu svi postupaju, Као što se, na primer, to može reći kod osiguranja normalnih rizika. Problem anormalnih rizika, koji Je vrlo komplikovan i težak, i za čije rešenje, uzgered budi rečeno, postoje najveće teškoće i bo vrlo raznovrsne, 1O0š se nalazi u stadiumu ispilivanja i pipanja i, mada se čine gigantski korac1 u pravcu njegovog rešenja, ipak jedna sigurna baza za пјеSovo rešenje nije ni do danas nađena. А jednu sigurnu bazu za njegovo rešenje prestavljale bi samo jedme sigurne tablice o koJima pisci govore. Međutim, da takve tablice ne postoje, Ja ću dokazati odmah jednim konkretnim primerom koga 1 pisci navode. Pre svega mislim da će se i pisci sa mnom složiti, da među staзе majispitanije bolesti koje čine rizik anormalim, bez sumnje spadaju tuberkuloza i lues. Polazeći svakako od statističkih podataka koje pruža «Hilfe», pisci tvrde, da se jedan luetičar «koji izgleda izlečen», može primiti uz povišenje starosti od 10 godina. Međutim prema statističkim podacima Које Tiselius pruža, švedska društva primaju luetičare bez obZira na starost, kombinaciju osiguranja ı koliko je vremena proteklo od inlekcije, uz povišenje starosti od 6 godina. Kolika je pak razlika između prvog i drugog rešenja, najbolje će se videti na sledeći način. Prema statističkim podacima dobijenim na ošnovu iskustva Gothaer Bank a koje navodi Plorsehutz povišenjem starosti za G godina pokriva se prosečno hipersmrtnosti za 54,30/o, a povišenjem starosti za 10 godina pokriva se prosečno hipersmrtnosti za 108.—0/р. Prema tome ispalo bi da je, sudeći prema statističkim podacima na osnovu kojih su donete prva odnosno druga odluka, mortalitet luetičara, koji izgledaju izlečeni, veći za 53,70/o od mortaliteta osoba sa neizlečenim luesom, što bi opet kao dalju logičnu konzekvencu imalo, da su luetičari bolji riziko od zdravih osoba bez luesa.

A ova činjenica, koja neosporno prestavlja jedan apsurd, ako ništa drugo a ono očito pokazuje to, da ni najobrađeniji statistički podaci za anormalne rizike nisu još dovoljno sigurni, pa je kod manje obrađenih to još manje slučaj. Pravde radi valja dodati, da rezultati prilično zayise ı od toga, sa kojim se mortalitetnim tablicama moralnog rizika upoređenje vrši, i da je povi-