Економист

су непрегледни. Двадесет књига, од којих су неколико прилично дебеле! Али то је још најмања тешкоћа. У чланку «Кајанствени буџет», ми смо изнели средства и трикове за затутуљавање буџета. Дужност нам је да констатујемо да је пракса затутуљавања знатно попустила у овом буџету, али да је систем непрегледности потпун. Данас се несме да верује службеном збиру. И у овоме буџету има позиција, које, још нису унешене у сутабац за цифру, већ само у оне за -наименовање. урило се за штампу! ;

У Фпнансиском Закону се малазе овлашћења за издатке

у износу од скоро 100 милионадин. Нису све те суме издатци у приватно — привредном смислу, има ту и издатака из зајма који ће се закључити, али је свака па бура ви па тата оу метском смислу. __Много је већи износ издатака, кои нису ушли у буџет. У те долазе пре свега све инвестиције (сем оних за Министарство Војске и предузећа).,С изразом «инвестиција» нисмо прецизирали питање. По «упуствима за израду буџета за 1925. 29. год.» од 31. маја тек. год. из буџета изостављају се све оне потребе, које се, по природи својој, мине треба да покрију из редовних прихода. То су инвестиције. Али не постоји јасан појам инвестиција. Ивгледа да је он овде проширен и на инвентар (покретних ствари). А што се тиче непокретносли, под тај појам су дошли сви јавни радови = зграде, друмови, железнице ит. д. У томе се отишло даље но што је допуштено. У држави има инвестиција које се понављају. по природи својој, редовно. Има инвестиција, које треба да се покривају из редовних прихода. Зграда Народне Скуп= штине не треба да се сматра за инвестицију, јер се издаци на њу појављују у облику, који је по дефиницији Оуџеској редовни paz excelence. |

Све је то изостављено из буџета за 1928.-29- г. А ти издаци износе најмање 300 мил. дин.

Из свога излази, да се суми издатака покаваној у буџету од 11. 765,000.000 динара имају додати издаци из финансиског закона 100,000.000 дин. и инвестиције од 300.000.000 дитп. Укупни износ издатака био би динара 12, .165,000.000.

Ни то није све. У марту ове године закључен је зајам од 30,000.000 долара номиналних, тако звана друга транша спољнег зајма од 1922. г. Према уговору против-вредност тога зајма треба да стоји већ на расположењу Министарству Финансија. Утрошак једне полиовине тога зајма. намењен општом државним потребама, регулисан је уредбом од 19. маја ове године. Један део ће отићи на издатке у текућој буметској години, али ће један свакако остати ва будућу. А друга половина друге транше (од 15. мил. дол.) изгледа да стоји још недирнута Не може се и не сме се претпоставити, да износ од 700,000.00. дин. стоји неупотребљен тако