Економист

947

% овом делу познатог професора демографије, изнете су научне методе статистике, систем пробирања података, системи приказивања статистике, обрађивање узрочних веза у статистици, уређивање податгка.

Акцијско право Краљевине Срба. Хрвата п-Словенаца. Написао Милорад Зебић, начелник Оделења за Кредитне Установе Министарства Трговине и Индустрије. Може се поручити код писца. Нена 120дин. Кљизи је главни циљ да изнесе праксу Министарства по разним питањ! из опсега акционарских друштава. Стога су код чланова Закона одштампани расписи и наредбе, а понегде потребни формулари и упуства за поступање на збору акционара, приликом оснивања акционарских друштава. и за доцнији рад. Књига је веома корисна и потребна не само управљачима акпионарских друштава, него и акционарима уопште, јер ћеу њој наћи упуства и објашњења за већину догађаја који се дешавају у раду акпионарских друштава, а који подједнаког интереса имају за све акционаре.

Паломсај радничке класе. ГТривредне ш соцшалне прилике радника у Војводини. Гословање привремене радничке Коморе за Војводину у 1926-27 години. Издање Радничке Коморе за Војводину у Новом Саду, 1927. стр 176.

ISPRAVKE I DOPUNE. 1

Ispravka. — U ђгоји 11. «Екопопизја» od ove godine, u raspravi с. Dr Valdemara Lunačeka. «Zaštita dioničara ı zašlika ulagača». na strani 840 izostao je omaškom Jedan znatan deo teksta, koji se u sledećem naknadno daje.

___Розје osaninaestog reda ozgo, treba kao mastavak rečenice «„Čehoslovački zakon normira osim toga (S 1)) disciplinsku kaznu » ı kao dalji tekst umetnuti: — •

Манеу аи до 3000 СК. za slučaj da bankar iz nemarnosti dakle hez dolusa ne održi propise zakona оједе роћтапе elekata. Ovu kaznu izriće politička oblast |. stepena. Zaštita je deponenata kako vidimo po čćehoslovačkom i njemačkom zakonodavstvu vrlo opsežna ı elektivna, Što se mapose Idi po oštrim zakonskim sankcijama. Za maše prilike moramo reći, da smo u praksi već opetovano posljednih godina neugodno osjetili pomanjkanje zakonskih propisa u tom pogledu, pa je stoga bez sumnje veoma potrebno da se jednaki propisi uvedu i u našoj Kraljevini. Tim ćemo svakako postići da komilenti novčanih zavoda i to deponenti elekata kao ı dužnici dobiju izvesnu elektivnn sigurnost, glede svoje imovine koju su povjerili izvjesnom novćanom zavodu. “Time će onda ı automatski пеstati jedan od motiva, koji mnoge interesente nepovoljno inlluira spram novćanih zavoda. Mislim, da bi trebalo recipirati Wm glavnome propise ćehoslovačkop zakoma glede deponianja elekata t. J. trebalo bi statuirati odnose norme samo za novćane zavode, jer naše prilike nisu toliko još razvite da bi te propise trebalo proteonmuti na sve Lrgovce uopće. Cehoslovački zakon Lrebalo bi izmijeniti samo u toliko, da i nadležnost za ı zricam)e diseiplinskih kazni po š-u 12. potpadne kompentenciji redovilil irgovačkih sudova. )