Економист

- 86

не може ни замислити ако се приликом његове израде нема у виду привредна снага народна и капацитет плаћања државних и самоуправних терета, према чему се тек има управљати у предвиђању државних расхода. Врло често не води се ДОВОЉНО Рачуна о овим елементима приликом састављања државних предрачуна, што међутим није случај са предлогом бупета 1928/29, који је рађен — према званичним изјавама — под упливом свести да садашња привредна конјуктура не преставља ни мало повољан терен за расипничко буџетирање.

Отуда, једна од карактеристика овога пројекта јесте напор учињен да се спроведе у свим гранама државне администрације штедња, помоћу које једино је могућно попустити фискалне отеге које опасују нашу привреду. Да се озбиљно на штедњу мисли, опомињу већ и све мањи приходи које послелњих година код нас показују државни порези, То је та непријатна реч »подбацивање« пореза која се из ових цифара види:

1925/26 наплаћено дин, 2.019,631.836'1926/27 > - > 1:830.783,354 1927/28 предвиђено > 1.706.250.600:што је приморало Министра да за 1928-29 год. предвиди само == >= 1.673.424-300 ==

Не мање и опадање нашега извоза од скоро 189, по вредности у 1927. према извозу у 1926. треба да буде сигнал за смањивање расхода у буџету. И Министар Финансија успео је да редуцира расходе својих колега, према текућем буџету за укупан износ од 620 милиона динара. Што при свем том, министар финансија предлаже буџет расхода мањи само за 565 динара од овога у садашњем буџету, то је с тога што су у предлогу буџета извршена знатна повећања кредита код буџета Државних Дугова, Министар. Војске п Морнарице и Министарства Саобраћаја, тако да целокупан износ ових повећања чини 5637. милиона динара.

Ова мала разлика у смислу редукције државних расхода показује колико је тешко изводити штедњу у јавним финансијама једне младе државе, где још много што шта има да се ствара или развија. Па ипак овом пројекту буџета треба признати нешто — а то је даје постигао стабилизацију ' државних расхода. До садашњег буџета ови су беспрекидно од рата, и нагло, расли (1919-20 1,2 милијарди, 1920-21—1921-22 7,7 милијарди, 1922-23—1923-24 6,9 милијарди, 1524-25 104 милијарди, 1925-26 12,5 милијарди). Садањи буџет смањивањем раохода на [1,5 милијарди преставља обртну тачку. Постојала је опасност да какав идући буџет, неводећи рачуна о привредној конјуктури код нас, поремети поново ту равнотежу једва устављену између привреде и буџета. Али пројекат буџета за 1928-29 ослобађа нас стрепње, јер показује још боље, мада још не колосалне резултате смањујући расходе према овим које садржи текући буџет. Са овом стабилизацијом буџета морамо се за сада задовољити. =