Економист

Али оно што вреди особито подвући код овога пробнога буџета, то је његова техничка израда, којом он преставља једно одступање од досадашње наше буџетске праксе. Предлог буџета 1928-29 удаљио се од буџетског принципа једноставности (или како се чешће назива, јединства), По овом начелу сви буџетски приходи и расходи имају да чине једну целину, како то захтева чл. !. Закона. о државном рачуноводству.

На основу овлашћења из члана 36. Финансијског Закона

=за бу џетску годину 1927-28, Министар Финансија израдио је

предлог бупета који се састоји из две независне целине; ај

расхода и прихода опште администрације п 6 расхода и при-

хода привредних предузећа. Шта је руководило нашег буџетског реформатора да учини овај корак, који су пре њега учиниле недавно Чехословачка и Аустрија 2 Одговор на ово питање налазимо у »Упуствима за израду предлога буџета за 1928-29 (17. мај 1927. пи у Експозеу Министра Финансија. Из ових текстова изводи се следеће; пре свега, диференцирањем ових расхода и прихода добива се јасна слика о томе колики је стварни фискални напор пореског обвезника у једној буџетској години, Тиме је у исто време буџетски реформатор хтео да постигне могућност да се »боље процени умесност извесних расхода, — боље ценио могућности, да ли их народна привреда може боље сносити.« Али још јачи је разлог овој подвојености тај, што држава, као и приватно правно лице, експлоатише из политичких, социјалних, економско-политичких и васпитних разлога нека предузећа, имајући при томе за циљ и што већу материјалну добит, т.ј. исти онај циљ којим се руководи у

свом раду приватан предузимач. Међутим, величина чистог

прихода зависи од величине обрта, који опет стоји у нераздвојној вези са количином капитала уложених у предузеће. Ова специјална улога расхода код предузећа чини их потпуно одвојеним од административних, стога их је требало раздвојити у две групе пошто међу собом ничега заједничког нису имали. Косенквентно томе и приходи које би бацила предузећа имају бити употребљени у првом реду на њих саме, а евентуални вишкови тек (чиста зарада) улазе као допунски приходи уз фискалне Ру буџет опште администрације.

Распоред буџета појединих ресора на ове две буџетске целине извршен је једном уредбом — »о техничком саставу буџета« (од 13. маја 1927),

Ова уредба класира у буџет расхода опште државне адми-

· нистрације: бупете расхода свих Министарстава, изузев оних

са привредним карактером као Саобраћаја, Пошта и Телеграфа, Шума и Руда. У буџет државних предузећа, пак, сем буџета цитираних министарстава улазе буџети: Државне Штампарије, Народног Позоришта, државних бања; затим буџети Управе Монопола, државних добара (Беља, Тополовца и фабрике шећера на Чукарици, Класне Лутрије, Хипотекарне Банке и државних индустрија 2 Билица) веза, свиле и т.д. ит.д.