Економист

П Кукуруга:

а) за годишњу исхрану људства — = = — — 17,867.197 м.ц,

6) за годишњу сетву у периоду 1923-1927 — =— == = 788.360

в) годишњи извоз у периоду 1923-1926 — — — = 3,888.220 ,, о Е Ковепа 22,543771 у

г) просечна годишња производња 1923-1927 O 7.30 0007 n) просечан год. увос у периоду 1920-1926 — — — = 58,940 ,, у Свега 30,250.221 ,

Према томе као резерва преостаје у народу, пресечно годишње 7,706,444 мет, центе кукуруза, пошто се већим делом употреби за исхрану стоке нарочито гајење свиња, i

Како су кукуруз и шшеница главна храна нашег станов-

219

ништва, јер се ова два усева јављају као чиниоци хлеба и то:

код сеоског становништва са 78,87", а код варошког са 85.25'/', то према напред изложеним подацима излази, да се у нашој Краљевини, од просечне годишње производње у периоду 1923 no 1927, са додатком увоза употреби и то;

1) За исхрану становништва пшенице 65.08%; а кукуруза 59,06%/ ;

2) За годишњу озиму и јару сетву пшенице 15,66"; а кукуруза за 2. 61%;

3) За годишњи извоз пшенице у зрну 0,77"/5; у брашну 2,02": а кукуруза - 12,85";

4) као годишња резерва остаје у народу пшенице 10,47%/%; а кукуруза 25,48" од годишње жетве, ji

»Док се кукуруз и пшеница јављају као главни чиниоци хлеба са 79'%/, дотле се све остале врсте жита и кромпир, јављају као допуна са 21'%/; и то; јечам са 9,33"); раж са 8,08%/ кромпир са 3,11"/ а овас са 0.62%/.

Јечам је као хлеб највише у употреби у области: сарајевској 36,53%/у; мостарској 35.110, и травничкој 31.830, док је у свим осталим знатно мање, |

Раж је највише у употреби у области; брегалничкој 31,47; врањској 24,62; битољској 22,05%) и скопској 25.04,

Кромпир и овас као хлеб су само у неким областима у употреби, и то кромпир у области осјечкој са 11.22" и овас у области рашкој са 9,43',

Крупник, хелда и просо, као хлеб у незнатној су употреби, стога се оделито и не приказују.“

Не упуштајући се овде у дубљу оцену ове публикације, потребно је ипак учинити неке напомене.

Ово је прва публикација ове врсте код нас, те неби јој ишло не уштрб да је датаљније изнет метод рада прикупљања и среЂивања података,

Потреба сетве изнета је само за кукуруз и пшеницу док је излагање потребних количина за исхрану обухватило јоши јечам, раж, овас и кромпир, Овакво неједнако напоредно изла= гање тешко да се може оправдати,