Економист
121
Glavni komitet — Comile des fransferts) koji je CG. D. R. imenovala 11. oktobra, nastupilo je toga dana svoju dužnost.) Prema zakona od 30. avgusta 1924 (/ndustrie Belastungspesetz) 5 milijardi zl. m. industrijskih obligacija sa 5"/, kamata i 1%/, za amortizaciju, zagarantovano je hipotekama prvog stepena. ČI. 8. toga zakona odredio je ovaku participaciju kod glavnih industrijskih grana: rudarska i mefalurgijska ind. 20" od 5 mildi ili 1000 mil.
mašinsko eleki. tehu. ind. 17% „ » »„ » 950 „ kemijska ind. ara O ai ОЦЕ tekstilna ind. POI: он
Koelicient reparacije na eksploataciju industrijskog kapitala bio je najpre odredjen 17'/ a posle snižen na 15,732%/, tako da oko 32 milijarde svega otpada na teret nem. industrije. Iznos od 41/5 milijarde neće nikako doći na novčano tržište nego samo 500 milijona. Vlasnik obligacija je trust. Zakon uspostavlja i posebnu Danku koja je osnovana 30 septembra, a baviće se deponovanjem izdatih ind. obligacija, njihovom razdeobom po preduzećima, iZdavanjem industijskih bonova o"%/, za obnos za koji su deponone obligacije od strane banke.1 Sam Reich jamči za isplatu kapitala, kamata i amortizaciju izdatih obligacija. Maksimum anuiteta, koji će teretiti mem, industriju je 300 miliona. Za prvu godinu ništa, drugn 125 mil., treću 250, četvrtu i ostale 300 mil. zl. m. Plaćanje prvog kupona 21/5/ od ukupne svote obligacija (5 milijardi) bilo je 1. novembra 1926.
U Duhu Dawesovog plana osnovano je novo Društvo Železnica „Deutsche Reichsbahnpeselischaft", koje održaje svoju prvu sednicu 28, sept. 1924. Društvom upravlja administrativni savet koji se sastoji od 18 članova, kojih je polovina imenovano od Reicha a polovina od frusta žel. obligacija, i to tako da pet članova od
5) Prvi generalni agent plaćanja bio je (Owen D: Jouwrg, koga je nasledio Seymon Parker Gilbert (adwokat iz New-Yorka),; komesar za novu banku bio je Bruns (Holandjanin); komesar za Društvo železnica Zebervez (Francuz); komesar та budžetske prihode Englez; (7Z%wstće) za železničke obligacije Пејастогљ, (Belgijanac) i za industrijske obligacije Mogara (Talijan).
9) Revue Meonomique Internationale. Knj, I. 9. 1927. st, 489. 1) Bonovi se dele u dve serije: Il. serija 2 ı po milijarde nosi od prve godine isdavanja 5"|, kamata kojima se dodaje treće godine 1", za amortizaciju; Il.
od 2 i po milijarde nosi 5", kamate posle druge godine, a posle treće 10, za amortizaciju.