Економист

150.

održanoj, dne 1. i 1919. 39 132 milijarde n пе тови niti iz daleka pokriti ono što je svelski rat unišlo. Dovol jno je da iznesemo izjavu engl. ministra Hinancija ChwrePčf-a, koji kaže da je dug Francuske prema Engleskoj iznosi 600 mil. liv. šter., a Italija 560 mil. liv. šler. Francuska je platila Engleskoj 7 mil. livii u "те огрјаје svog duga (od 19. VIL 1926. kad je potpisan ugovor o izravnanin ratnih Аисоуа (Caillaux Churchill) šlo izaosi oko 875 mil. fran. franaka, dok je Italija platila:8 mil. livri (prema ugovoru od 97. 1. 1996:;). U švemu je u ge. 1996-27. Velika Britanija primila je na račun ofplate rainih dugova od Evropskih država 89 miliona livri, a sama je ona platila Sjed. Drž. Američkim u тој godini za ofplatu svog duga 93,1 mil. livri šterl. To nam pokazuje da novac koji se prima od Nemačke ima već unapred odredjen put — preko Okeana. Ratni dug postoji i mimo onog što Nemačka plaća. I, — kako to iumači fraucusko javno mnjenje — pitanje revizije visine dužne kvote reparacija ne može biti ponovno шеiirano pre nego Amerika dozvoli da se treliraju sav eznički ratni dugovi. A za Ameriku, kako je to izjavio sekretar fresora Sjed. Amer. Drž., g. Mellon „revizija je ratnih-dugova арзитаит“. Savezne sile ne mogu dozvoliti da ratni teret spadne potpuno ma njihove narode. Dosta je i ono što moraju nađomiriti na simu reparacija. Uzmimo samo da je u Francuskoj procenita ratna šteta 96 milijardi zl. m. dok će ona da primi od Nemačke 68 mil ijardi 640 milijona zl. m. (52%, od 132 milijarde). A u tome ona nije usamljena. Sve su savezne sile morale ponovno posle svršeika rata, да zatraže od svojih naroda pomoć — ovog pula malerijalnı — i ako je svršetak rata pobedonosan. I još да зе (ај deo, koji je odredjen da Nemačka plati, smanji, značilo bi, ubijati svoj narod u njegovoj vlastitoj kući. Zato je pitanje revizije dužne kvote reparacija veoma tešak problem. Ona zahteva mnogo ili bar mnogo više nego što je to predstavio generalni agent plaćanja u svom poslednjem lIzveštaju. Od njega ne ovisi samo Nemačka 1 пјепа ekonomska siruklura, nego i sve zainferesovane države i njihovi ekonomski interesi. A kako u današnjoj Nemačkoj nema izgleda da će se njen ekonomski kapacitet umanjili ako ona nastavi rad koji zahteva izvodjenje plana, ne postoji nikakav sivaran razlog koji može polaći da se 10 pitanje ponovo pokreme.

48) Velimir Baikiteh: Oćfiičion des frays de guenre a oint de vue du domniage de guerne, Paris, 1919., st. 5, Е