Економист

= 151 Раса је зуаг, за Којот se polpuno slažemo, да generalni _ azeut predpostavlja da se Hemačka freba da oslobodi strane kontrole. Jedino šio moramo dodati: onda kad sama Nemačka dokaže da je sposobna i ekonomski i politički da to sprovede. U toj lazi Dawesov plan ne bi doživeo reviziju nego bi poipuno udovoljio svojoj svrsi. Njemu nije bio cilj ko da natura tudju vlast u Кеmačkoj, nego, kako je to izjavio Dr. Kocehler, ministar financija Reicha, „on je sredstvo da praktično posluži rešavanju pitanja reparacija“. Kal Nemačka mogne da vodi sama sigurno SVOjU financijskn politiku, kad htedne da sve njene vlade „čine sve Što je u njihovoj dužnosti da sačuvaju za plaćanja koja su predvidjena planom karakter jedne ugovorene obaveze“ kako izjavljuje ministar financija Dr. Kochler, n svom govoru od 5. nov. 1927. na memorandum generalnog agenfia od 20. oktobra ft. g., da je držanje današnje vlade Reicha, onda će konirola plana biti suvišna, 1)o toga Nemačka, možda, nije daleko, ali još uvek nije došla, i ako u istom pismu navodi ministar financija Reicha da je „potpuno svestan dužnosti i пагпасешћ obaveza“. Vreme od o0 godina zahteva mnogo veće iskusivo nego je trogodišnji pokušaj, a naročito posle one šestogodišnje prakse koja je bila pre plana.

Ipak ne možemo a da ne naglasimo pre nego Što završimo, da „put reparacija ide dalje“,") te da će i Dawesov plan, pre nego Šio polpuno iščezue, doživeti reviziju. Da se otolali dužna svota moraće se visina anuiteta povisiti. Plan, donekle, indeksom prosperiteta, tome udovoljaje, ali Nemačkoj će samoj biti u interesu, kad vidi da je njena sveta dužnost da ispuni obavezama Mirovnog Ugovora, da se reparacije plate čim pre. Sa tim je u vezi i rok plaćanja. Dodjeli nekad do toga da se provede i revizija dužne kvole fo će morati biti u potpunom skladu za svima posleratnim iinancijskim i ekonomskim problemima saveznih sila. To može bili, samo onda kad to bude iziskivala opća korist sviju koje veže pitanje reparacija, inače svako novo rovatanje sprečiće da se pitanje definilivno reši. Evropa freba mir ekonomski i socijalni, a taj zahteva dobru volju sviju njemih naroda. Svima mora biti jasno da se danas više nego ikada zahteva od mas ekonomska suradnja u najširem slova smislu medju svima državama a ta je nemoguća bez općeg političkog mira. Odsltranjivanjem i poslednje uspomene na poslednji rat značiće 5 уагапје помор društva, a ma to, posle

49) Carl Ветдтат: Der Weo der Reparakom, Frankfurt u, M., st, 11.