Економист

"~

=. = [59

тачна наводимо за пример чињеницу: да монополска управа још ни до “данас није ликвидирала вишкове из тод:не 1924. и 1925. Ти вишкови и дан дањи се вуку растурени по целој земљи, смештени по неудобним и рабатним приватним зградама (кланицама, хановима п трговачким магацинима), за које Монополска Управа плаћа папрене кирије, и у којима дувани до неупотребивости пропадају. Штете, које је од тога претрпела Монополска Управа, прелазе стотине а

(Овакав систем и организација монопола били су кобни по дуванску производњу. Производња се није могла нормално.

_развијати јер је стално спутавана разним драконским мерама.

Никада се није знало шта се хоће, Спстема није било, а политика је била чисто експлоататорска; Пропзвођач, који је ове године тајио дуван, није био сигуран да ће га до године гајити. У 1924. год. Монополска Управа је дозволила производњу до 30. милпјона. килограма. Одмах наредних година свела ју је на 8 малијона килограма, а 1927 године на 6 милијсна! -

Многим произвођачима услед тога пропале су закупне капаре на земљиште и уложент новац у разне инвестиције, Про-

звођач је зависио од ћуди грубих нестручних и партизанских монополских п финансијских органа. Целокупна мононополска политика изгледа да се сводила; како да се произвођач јаче оштети, и како да се његов тешким трудом произведени мал што јефтиније откупи, Откупне комисије се у томе готово утркивале, Ниско откупљен дуван значио је парочити успех који је повлачио похвале п унапређења од стране Монополске Управе. Нису ретки случајеви да произвођачи приликом исплате за свој дуван нису добијали толико, колико износи кирија на њиву, Џаба рад и робовање произвођача и његове породице преко целе године!

Пола века Монополска управа извлачи стотине милијона прихода из монопола дувана, а за то време није забележила ни једну корисну установу и меру, које би ишле за упапређење дуванске производње и на уношење савременијих метода рада на култури ове важпе биљке. (Она ни данас нема у земљи научно уређених огледних станица за селекцију и афирмирање племенитих типова дуванских, =7 научна-и практична испитивања у погледу ђубрења, обрађивања, сушења, аклимитисања, страних сорага, ферментације, сузбијања дуванских штеточина и болести и т, д. Румунија и Италија, и ако нису дуванске земље, имају одлично уређене огледне станице у сваком дуванском центру и у њима раде првокласне научне снаге,

Те станице пречистиле су многа важна питања из културе дувана која код нас своје још нетакнута, Наша Монополска Управа не зна какне сорте дувана има у земљи. Мопополска Управа није приредила ни један стручни курс не само за произвођаче, него ни за своје особље које на терену врши инструкторску службу, и ако баш њему највише недостају стручна