Економист

165

постоји, сме ли Монополска Управа остати при начину који се очигледно показао штетним2 Која је то земља у свету, ако би се Монополска Управа хтела да позива на примере на страни, која путем лицитације продаје дуван, и трговац или фирма који тим путем шшекулишу на берзиг Зар има таквих трговаца који ће за љу бав закона о државном рачуноводству затворити своје милијоне као кауцију у каси Мононолске Управе2 Ту да их оставе месецима да леже без камате чекајући док протокол лицитације обигра све надлежне инстанције и да ипак на крају не знају: је ли на њима остала лицитација или на којем од конкурената, или да уопште не буде одобрена; Може ли такав трговац вршити продају на берзи и правити закључке; Или, зар постоји систем трговине, где се купац принуђава да купи све што продавац понуди, Монополска Управа зна само за такав. Она сручи на гомилу читаве бербе, које износе по неколико стотина хиљада килограма, стављајући услов; да је купац дужан купити све! Наравно, тако нико нити купује, нити продаје дуван. Ни сама Монополска Управа тако не купује. И она као остали свет купује само оно што потребује — сорте и одређене количине,

Има још један разлог који искључује Монополску Управу као трговца, У дуванској трговини врло је важно умети спремити робу за тржиште, дати јој облик паковања, погодити укус и захтев купца. То Монополска Управа поред све своје добре воље, не уме да изведе. Покушаји са »трговачким манипулисањем дувана«, стали су Монополску Управу последњих година милијона и није било никаквих резулгата. »ТГрговачки« изманипулисан дуван и данас лежи у управиним магацинима непродат !

Концесије

Увидевши и сама да продаја дувана лицитацијом није најзгоднији начин, Монополска Управа је последње две године почела помишљати на уступање продаје дувана у концесију. Ми смо у овом истом часопису писали како Монополској Управи пије првина, да у дуванској трговини трџи неуспехе и жалимо, што из тога није хтела да извуче никакав наук, Пре рата (1909—1910) Монополска Управа се била нашла исто тако за оно време, пред великом количином вишкова. Ради продаје ових вишкова управа је тада обишла сва дуванска тржишта и купца није нашла, На послетку је била принуђена да се обрати дуванској кући Браће Алатини у Солуну, са којом је стајала у пословним везама због куповине кавалских дувана, Фирма се је као старој муштерији, а и због добра изгледа на зараду радо одазвала. Погодба је била закључена: Монополска Управа уступа фирми Алатини искључиво право откупа свих вишкова са. 109/, скупље од цене коштања с тим, да право одређивања квалитета, према коме ће се и цене утврђивати, врше фирмини стручњаци, Тадања Моноподска Управа на овај начин »срећно«