Економист

167

вати мењање монополског закона и тиме довести цео систем салањег монопола у питање, Ова претпоставка је апсолутно неоснована. Главне измене које ће се учинити у монополском закону односиле би се само на одсек пети тога закона који садржи цигло седам чланова. Тај одсек говори искључиво о производњи за извоз, што значи о једној основи која већ постоји у закону. Евентуалне измене тога одсека према томе односиле би се на малу реформу која неће мењати суштину закона, >

Тај део у монополском закону, који ради доцнијег упореЂења цео овде цитирамо гласи:

Одсек пети Чл, 95.

Управе Монопола Дувана дужност је, да се постара да створи извоз српског дувана, како непрерађеног тако и прерађеног,

Чл. 96.

Производња дувана за извоз одобриге се тек тада, када Управа Монопола Дувана створи пијацу на страни за извоз српског непрерађеног дувана,

Производња дувана за извоз одобриће се само у оним окрузима и местима који су у чл. 8. овога закона побројани.

Чл. 97.

Произведени дуван 32 извоз Управа Монопола Дувана прима у своје магацине и држи га сасвам одвојено од дувана намењеног за домаћу прераду.

На овај дуван, који је намењен за извоз, плаћа се у име лежарине !,0| месечно од вредности дувана,

Чл, 98.

Све што је овим законом стављено у дужност произвођачима за домаћу производњу дувана обавезно је и за произвођаче дувана за извоз,

Чл, 99, Сви трошкови око превирања, и сређивања дувана намењеног за извоз падају на терет произвођачу. Чл, 100.

Произвођачи дувана за извоз производе дуван на свој ризик, и, ако се дуван, намењен за извоз за три године из земље не извезе, прелази у државну својину без икакве накнаде.

Чл, 101. За извоз срлског дувана не плаћа се никаква царина ни обртна пореза,

(Ове одредбе, којима се начелно одобрава производња за извоз, у суштини не представљају ништа, јер се њима једном руком даје а другом одузима. Треба прочитати пажљиво чл, 96, и 100, па ће се видети како је на шој основи производња за извоз апсолушно немогућа. То се је, у осталом, утврдило и на пракси, После једног покушаја у Врању који је потпуно пропао, нико од произвођача није смео упустити се у производњу за извоз, Зато су ове одредбе до данас остале мртво