Економист

175

Они који су спремали ово писмо и поднели га на потпис · своме министру, изгледа да уопште не знају какав изгледа данашњи устав наше краљевине. Они почињу речима »сходно прописима чл, 173, п 181, Устава«, а наш данашњи устав има свега 142 члана. Већ је седам година како данашњи устав служи као праослов за живот нашег државног организма, те је у толико чудније да се оваква погрешка јави у једном службеном акту Министра Финансија који треба да буде узор педантне тачности, Чланови данашњег устава, на које са требало позвати у овоме акту, јесу 113 и 118. Не верујући у могућност да се при писању оваквог акта не зна за садржину основног органског закона, лако би се дошло на идеју да је овде у питању више случајна, техничка погрешка која се могла омаћи у преписивању или штампању, јер употребљене цифре технички су сличне цифрама које је требало употребити, Међутим погрешка није тако мала како би је уобичајено схватање у оваквим погреш гма узело, Ствар је овоме: закон о државном рачуноводству рађен је у вези са ранијим уставом од 1903 године а у овоме су одговарајући чланови обележени цифрама 173, и 191. И тако су бројеви чланова устава просто преписани из текста закона о државном рачуноводству не OOзирући се да ти бројеви не одговарају уставу који је у важности,

У овом истом ставу министар финансија вели; »>част ми је поднети Народној Скупштини на одобрење Општи Државни Рачун за 1924-25, толину,« а да одмах затим, у следећем ставу, само пет ради ниже рекне и ово; »овај Завршни Рачун“; шго чини утисак да је термин и појам ошштег државног рачуна исто што и завршног рачуна. Уосталом целокупна садржина овот писма даје тај исти утисак. Али то није све, Спроводећи Народној Скупштини општи државни рачун Министар Финансија спровео је и предлог закона којим би се тај рачун одо“ брио, и заглавље тога предлога гласи: »Предлог закона о одобрењу рачуна прихода и расхода за 1924-25, годину Овде се морају учинити ове напомене, Прво, изгледа да смо овде добили један нов термин синониман са терминима општи др“ жавни и завршни рачун, Друго што пада у очи у овом на слову то је да се у њему не означава на чије се приходе и расходе односи, Изговор да се ово зна и подразумева, не сме се овде чинити, јер у оваквим случајевима називи морају бити