Економист

176

с 7 i = = S =: = не само апсолутно тачни но и потпуни, "Греће, "овај назив ни у ком случају не може одговарати ономе што општи државни

рачун треба и што он и у овом случају садржава, на пример.

слика касине готовине и финансиских операција,

| ~ се још један TpeHyraK Ha овом пројекту па-

ају у очи ова два места из његовог текста: у члану 4, вели се »Пошто је овај завршни padyH....<, а члан 5. гласи »OaBDшни Рачун за 1924-25. годину саставни је део овога Закона,“ Ова два места у тексту могла би унети велику забуну. Прво што термин општи државни ратун, завршни рачун и рачун прихода и расхода ни у ком случају нису код нас синоними већ сваки од њих за своју садржину има различите појаве; а друго, што се у прва два члана овог пројекта износе само завршне цифре једног дела државног финансирања у 1924-25. години, те се на први поглед уноси забуна да либи се ови текстови одпосили само на ове завршне цифре, или и на цео завршни рагун али без осталих делова који скупа са завршним рачуном састављају општи државни рачун,

Конфузност терминологије у овом правцу још нија потпуно

изнета, У појачању ове конфузности узела је учешће и Тлавна

Контрола. Она у своме кратком мишљењу на једном месту вели »извршен је преглед Завршног Рачуна са Општим Државним Рачуном< да затим на једном другом месту рекне » У Завршном Рачуну авнања — ове буџетске године.“

Из свега горе наведепог изашло би да је; општи државни

рачун — завршни рачун — рачун прихода и расхода — завршни рачун са ошштим државним рачуном — рачун израв-_ нања,

На супрот овој конфузности термина дапашње наше фи

нансиске администрације стоје одредбе пашег предратног за“ кона о државном рачуноводству, одредбе које су још и даназ у важности. У овим одредбама, које се налазе у члану | 39% 00095 пречишћено је шитање општег државног рачуна и завршног рачуна. Члан 132 овог закона у своме трећем ставу даје ову дефиницију : »Општи Државни Рачун доказује целокупно финансирање једне године, те мора показати све финансиске операције, сва примања и давања, било по распоређеним бупет= ским кредитима, било по Финансијском Закону, било по каквом особеном Закону или основу и сву радњу благајничку за ту годину, »Исти члан у свом другом ставу даје ову другу де-