Економист

181

сија подносећи овај први ошшти државни рачун (завршни рачун2) одговорио својо дужности и да ли је правилно поступио по овде назеденом овлашћењу финансиских закона. Изгледа да поступак Министра Финансија нити је правилан нити добар. :

Најправилнији би пут био овај: уз први пројекат буџета, који би дошао после прве појаве горњег овлашћења, Министар Финансија је требао да уз тај пројекат буџета поднесе и све завршне рачуне за све.истекле рачунке године, па да затим у даљем раду уз сваки пројекат буџета подноси MH односни завршни рачун. Овакав би поступак био не само најправалнији пут, но и једино правилно охватање своје дужности и горњег овлашћења, Министар Финансија није тако поступио, Заштој — Одговор може бити двојак; није хтео или није могао. Није хтео можда зато што реално финансирање не одговара законима, или није могао што му административни апарат не ваља — не ваља као целина, као административни организам,

Ако је поменути једини правилан пут био немогућ зато што наша финансиска администрација није дорасла тешкоћама за овакву укупну и брзу израду свих заосталих Завршних рачуна, Министру Финансија су остала још два мање добра пута, која би се могла правдати као последица VIS тајот-а. Јер изгледа да је код нас уопште усвојено мишљење да је неспособност наше администрације у15 тајог за сваки правилан и законски рад. Прво, он је могао почети са израдом завршног рачуна за први истекли буџетски период Краљевине С.Х.С, па да затим, убрзавајући стално рад на изради завршних рачуна следећих периода, у једном релативно кратком времену стигне да на време почне подносити Народној Скупштини уз пројекте буџета и одговарајуће Завршне рачуне. Други један пут био би и овај, Министар Финансија је могао рад на изради Завршних рачуна подесити тако да уз први пројекат буџета, који би дошао после горњег овлашћења, изради и Народној Скупштини поднесе односан завршни рачун, остављајући да накнадно поднесе прескочене завршне рачуне и настављајући да уз буџетке пројекте редовно подноси и односне завршне рачуне.

Hama финансиска администрација није изабрала ни први и једини правилан пут, ни један од поменута два мање добра