Економист

183

стечено искуство за бољи рад на буџетирању и у будућности; завршни рачун је напослетку средство помоћу кога законо-_ давац врши контролу над администрацијом! И сада долази најважнија додирна тачка између теорије и практичности: додар завршни рачун поред општих и основних услова које мора испуњавати сваки добар буџет, мора стајати временски у што тешњој вези са пројектом буџета уз који се подноси, У колико је размак времена између једног завршног рачуна и једног буџета већи у толико је значај завршног рачуна мањи: и као стеченог искуства за даљи рад финансиског политичара и као средства контроле над администрацијом. Што је вели тај размак то значај завршног рачуна постаје све више историски. Време које сме растављати завршни рачун од буџета, јесте време од три последња претходна и завршена (истекла) бупетска педпода, И ту не сме бити самовоље: пројекат буџета сме се доводити у везу или са најближим протеклим периодом, или са два најближа протекла шериода скула, или са сва три протекла периода скупа. Свака друга комбинација не ваља, јер би веза била прекинута, у практичном значају би се појавиле велике па евентуално и огромне празнине, ма да период од три године, с погледом на величину броја три, не изгледа велики,

Изгледа да се наша финансиска администрација не слаже са учењем и праксом финансиски развијених европских земаља, или да у овом случају има нарочите своје разлоге чији тренутни практични значај надмашује годе изнето гледиште, И као што сам навео, она има четири таква разлога.

Први разлог полази од уосталом тачног тврђења да су пре 1924/25 године наши финансиски периоди били неједнаког трајања и да су се врло често заснивали на буџетким дванаестинама: »>па је, према томе, искључена могућност корисног поређења добивених резултата у овим буџетским периодама, који су били неједнаког трајања, нарочито још кад се уз то има у виду, да је баш у тим буџетским периодама вредност динара највише и варирала,“ — Тврдити да је немогуће поређење између периода разног трајања, изгледа ми и сувише смело. Да тешкоће постоје, то је тачно, али не и немогућност. А овде каом у датим разлозима стално се заборавља да завршни рачуни морају ићи једним одређеним редом — обележеним самим током