Економист

18

2.) Prihodi od železnica. Železnice su opterećeme za 11 milijardi zl. m. hipotekarnih obligacija uz o% kamate. Uz to iz predvidjenog investovanog kapitala od 26 milijardi zl. m. ima se izdati 2 milijarde privilegovanih akcija a 13 milijardi običnih akcija.

9.) Industrija je opterećena sa 5 milijardi 75 -nih industrijskih obligacija.

4.) Porez na prevoz.

Da se provede financijska stabilizacija, plan predvidja u prvomi redu osnivanje nove emisione banke. To bi stajalo potpuno neovisno prema Reichu. Reforma monete bi pak pomogla da se stvori i ravnoteža budžeta i da se uspostavi nova ekonomska delatnost. Da se reorganizacija provede sa uspehom predvidja se neka kao | suverena vlast pod čijim bi se nadzoromi vršili svi potrebni radovi. Ovaj bi nadzor bio više nego kontrola, donekle suveren i potpuno neovisan od Reicha. U tu svrhu je predvidjen ceo niz raznih iunkcija: t. zv. Ттизгбе su poverioci koji se staraju oko sprovodjenja železničkih i indusiriskih obligacija; tri komesara vode nadzor nad železnicama, bankama ı budž. prihodima; agent plaćanja (Pagef general! des payemenis de reparafions) je glavna osoba koja je kao sprovodilac plana i posrednik izmedju Reicha i C. D. R. U elavnom komjtetu (Come des Малу 115 predsedava sam generalni agent plaćanja.

Kako je financijsko stanje Nemačke bilo tako slabo da bi svako novo opterećenje bilo ubitačno, plan je predvideo sukcesivni porast plaćanja. Prve godine nem. vlada nije bila obvezana na nikakvi isplatu. Zajam od 800 miliona zl. m., koji se u planu predvidja, pomogao je financijskoj rekonstrukciji i služio je kao deo prve. otplate plana. Tek g. 1998.—29. zvane „amnmee fype“ (pete godine od stupanja na snagu plana) računa se puna oliplata od 2 i po milijarde zl. m. To je bio kao neki most izmedju mišljenja, kako smo ranije videli, francuskih i engleskih političkih krugova. Jedino što Dawesov plan stalno prati ekonomski razvoj Nemačke. Njegova je svrha bila da Nemačka isplatom ne bude ekonomski onesposobljena, ali i da se izvrši čim racionalnije svaka mogućnost koja bi mogla doprineti otplati duga. Tako je osim ove nove ekonomske eksploatacije koju smo naznačili, uzet još jedan način. Pomoću statističkih podataka ustanovljavaće se, iz odredjenih vremenskih perioda, t.zv. indeks prosperiteta, i prema njemu će se vršiti nadoplata na normalne anuitete od 2 i po milijarđe. Taj indeks se sastavlja iz: trgovine železnicom, pučanstva, spoljne trgovine, potrošnje duvana,