Економист

323

атрарном проблему, између којих помињем само К. Кауцког, П. Маслова и Компер Морела, многе монографије Шулце-Геверница, Беатриче и Сиднеја Веба, Хобсона, Брентала и других, У томе реду би дошао и Богданова Крашки курс политичке економије, Исајева Начела Полштичке Економије и Тугана - Барановског Основи полштичке економије и индустриске кризе, као и Озерова дело о финансијама, и многа друга.

Али, није на одмет што је и Жид преведен: он је врло јасан и концизан; уз то, из његовога се дела изближе упознајемо с основним тежњама његовим, . са солидарношћу и кооперитивизмом, о којима ћемо, поводом ове књиге, и рећи реч- две.

Пре свега, тачна је она мисао Марксова и Енгелсова: да је историја досадањих друштава у ствари историја класних борби. Подељено на класе, људско друштво је у недрима својим увек носило борбу класа, које постају све оштрије и све обамније. Докле је класних супрошностши узаман је говорити о солидарности. Солидарност је, у ствари, наивна вера, која је и анархисту Крапоткина, зато што је баш анархиста, руководила да напише једно, у суштини, наивно дело, као што је његова Узајамност у природи пи у друштву, у коме он и еснафе на Балкану обележава као савршен елеменат узајамности! Узајамност (солидарност) ће међутим доћи тек тада, кад нестане класа, класних супротности и класних борби.

Кооператизам је једна економска појава модернога и развијенога капитализма. Комунизам потрошње, који је био у основи првобитног хриш= ћанства и који је годио ондашњем многобројном римском лумпен-пролетаријату, пропао је; садањи кооперативни покрет има правога успеха у капиталистичким земљама и у изразитим капиталистичким центрима: јер тек развијен капитализам ствара објективне и субјективне услове за његов успех. Није по томе чудо, што се кооперативни покрет појавио прво у капиталистички најразвијенијој земљи, у Енглеској, што је он најјачи у капиталистичким центрима Белгије — Немачке, што је првобитно тај покрет пропао у капиталистички неразвијеној Чешкој, а развио се тек доцније упоредо са капиталистичким развитком у тој земљи, што је он доста солидан у (Словеначкој у којој су односи капиталистички завладали и градом и селом, што у Србији листом пропадају набављачке задруге, јер још капитализам у њојзи није створио објективне услове за тај покрет, и т. д. Другим речима: кооперација за п0трошњу је могућа само под извесним и изузешним деловима капитали“ атички развијених друштава. Или, још тачније, кооперација за потрошњу се развија упоредо са степеном капиталистичког развитка дотичне земље и служи, и ако јој то није главна намена, као бранич пролетаријату и ситној буржоазији од злоупотреба капитализма.

Жид је прихватио идеју солидарности као идеолог збуњене ситне буржоазије а кооператизам из помало анархистичких идеја утопистичких социјалиста, којима је код Француза гениалан претходник био Шарл Фурие, а последњи заставник се убројавао Прудон! Међутим, солидарност је чиста илузија, а кооператизам изискује једну корениту корекцију,

Драгиша Лапчевић.

Железнички Алманах 1928—1929. Београд, 1928. г. Шјест виших чиновника Београдске и Генералне Дирекције Државних Железница, г. г. инж. Милан В, Јојић, инж. Милоје Здравковић, Андра