Економист

324

Петровић, Драгутин Милојевић, Миша Љ. Марковић и Милош К, Вујић, покрећу овим издавање годишњака нашег саобраћаја и наше саобраћајне службе. Ово пада у тренутку када то оправдава и време и потреба. Ми имамо данас своју велику државу у којој саобранај није мали и који се интензивно pa3= вија поред свију тренутних тешкоћа. Ако би се овим годишњаком почело остваривати редовно публиковање развитка нашег саобраћајног живота, то · би била не само ванредно добра информативна већ и пропагандистичка чи"њеница. А веб први подаци из овог алманаха, ма да су далеко од тога да у пуној мери задовољавају, казују нам да наш саобраћај, поред свих својих мана, има и утешних и добрих момената.

Са садржином овог алманаха, нарочито узимајући у обзир да је ово почетак, можемо у главном бити задовољни. Ми нисмо земља где се информативна служба негује систематски, ми још немамо, никако или недовољно, ни добре статистике. Наша администрација у томе погледу још је увек врло слабо организована. Све то чини да појава оваквог годишњака тим више пада у очи.

Поред чланака о саобраћају, у овом годишњаку има и чланака из других привредних области. Статистички се део у њему нарочито задржао на извозу и увозу. Највећи, пак, његов део састоји се из информативног материјала за све оне који хоће да путују или имају што за отправљање — робу, -вести. Ове информације обухватају нашу земљу и ближе иностранство — Аустрија, Мађарска, Чешка, Немачка, Француска, Италија, Швајцарска, Румунија, Пољска, Бугарска, Грчка и Турска — све ове у колико је у питању железнички саобраћај. Од наших саобраћајних средстава обухваћена су сва сем сувоземних путева.

Статистика још је оскудна али је почетак Ty.

Уз алманах је дата и једна прегледна карта железничке мреже у размери 1: 1,000.000.

Искрено говорећи, овај годишњак има непотпуности и недовољне сређености, још се уредници колебају, још нису пуни господари материје једног оваквог алманаха. Али исто тако истина је, да се у њему, поред свих наших врло великих тешкоћа, осећа пуна воља да пружи што потпунију и што свестранију информацију. И својом првом садржином овај нам годишњак обећава, а и положај његових уредника нам то може гарантовати, да ће он убрзо постати одличан вођ кроз наш саобраћај и његов развитак.

За сада треба одати пуну хвалу покретачима, њиховој, вољи раду и првом показаном успеху. Пан.

„Жив. Ст. Девечерски, шеф одсека Генералне Дирекције Пореза Министарства Фининсија. Закон о непосредним порезима са правилником за службенички порез (чиновника, службеника и радника), са правилником за плаћање пореза до сада издатим од Генералне Дирекције Пореза, са упуствима и примерима пишчевим и потребним образцима. Београд 1928,

И ако има и других закона којима се дира у интерес свију слојева народа, ипак су међу њима закони о порезима они чије се дејство најјаче осећа. Реформа нашег система непосредних пореза, изазвала је тежњу свију привредних редова да се упознају са новим законом. Сваки привредник наилази на детаље