Економист

225

у закову који га нарочито интересују. И да би се ова потреба задовољила, појавило се неколико издања, међу којима је ово г. Девечерског нашло највећег одзива, и ево како се по трећи пут штампа за само неколико месеца. И ако је ово издање пуно потребних напомена и објашњења, ни од њега не треба очекивати да нам пружи слику реализованог закона. Тек после неколико година, када буде закон примењиван, моћићемо добити његову интерпретацију с обзиром како су се поједине одредбе примениле на индивидуално разноврсне случајеве и прилике. У овом погледу ни госп. Девечерски се не вара у погледу значаја својих напомена и објашњења. Он свесно и искрено вели да му је задатак „да пружи тачан текст закона и правилника и прва непосредна обавештења која ће лако разумети сваки читалац.“ Задржавајући се на овом првом задатку, -почетном упознавању са законом, ово издање задовољава својим просто и јасно писаним напоменама. П.

Д-р Вел. Н. Стојковић, Обезбеђење стоке са једним предлогом како да се оно организује у нашој Земљи. — Библиотека „Економиста“. Београд 1928. — Господ. Стојковић пошао је са гледишта да наше сточарство није на оној висини на којој би требало да буде, ни с погледом на садашњост ни с погледом на будућност. И ако једна од најважнијих привредних грана, и ако један од најзначајнијих извозних извора, ми наше сточарство нисмо подигли на висину да би могло успешно издржати утакмицу са иностранством. А иностранство ради интензивно на подизању свога сточарства. Желимо ли да и наше сточарство 'остане важан привредни извор, морају се предузети разне мере а међу њима и осигурање стоке. И овом последњем питању посвећена је ова књига. Предговор, увод и три јако разрађена одељка. Први одељак „опште погодбе обезбеђења стоке“ говори о разним облицима осигурања, о слободи и принуди осигурања, о начелима осигурања стоке (где су изложена питања — ризик, однос ризика и премије, оштета, територије, број обезбеђења, резервни фондови, уписнина друштвени предузећа за осигурање стоке, средства сем капитала уплаћеног од чланова, књиговодство), о савезима за реосигурање и компензацији ризика, о премији, о оштети. Други одељак говори о законодавству. организацији и резултатима осигурања стоке у Швајцарској, Бадену Баварској, Француској, Белгији и Бугарској. Трећи одељак говори о стању осигурања стоке у нашој земљи и како би га требало организовати; а поред тога у том се одељку износи и један предлог „закона о обезбеђењу стоке“ и уз тај предлог његов коментар. II.

Миливоје М. Савић: Наша индустрија, занати и трговина. У! део. Издање Министарства Трговине и Индустрије. Сарајево, 1928. — Познати начелник Министарства Трговине и Индустрије даје у овој књизи шести део свога стрпљивог и пшлодног рада, замењујући делом недостатак званичне статистике, делом пружајући широј јавности и више но што би статистика пружила. Целокупан овај рад г. Савића резултат је више мање његових личних упознавања и његове, тако да је назовем, личне анкете. Истина да му је његов званичан положај олакшавао прикупљање материјала, али главни чинилац у томе било је његово огромно стрпљење и истрајна воља да прикупља и сређује детаљне податке. Књига је састављена из 211 чланака, кратких а делом врло кратких. Овај шести цео разликује се од ранијих по томе штоу