Економист

326

њему има сразмерно мање података а више личног схватања како би шта могло и требало да буде. Погледи г. Савина имају у себи много чега интересантног, нарочито с обзиром на прецизан и популаран начин излагања. Нарочито описи имају у себи много примамљивог и лако схватљивог. II.

Ливио Ливи: Основи статистике. Превео и унео измене Ог. Динко Томашић. Београд 1927. — У културном развитку наше интелигенције нарочито су запуштене ове области: Социологија, Етика, Политичка економија, Наука о Финансијама и Статистика. Овде сам узео у обзир само оне научне гране — а ту је место и Статистици и колико се она не схвата само као један облик научних метода — које би требало да заузимају највидније место у образовању модерног јавног радника — државника, политичара, новинара. А ко је год пратио рад и говоре наших јавних радника, могао је лако опазити очајну празнину и олако схватање у овим правцима. Један од драстичних примера је скорашњи говор једног врло високог функционера, по коме су привредне земље само оне у којима је развијен земљорад, а то нису и индустриске земље. Или други један пример, када је један признати стручњак олако одговорио на постављено питање да је капитализам исто и новчани систем привређивања.

Изгледа да се оскудица образовања у горњим дисциплинама код нас много и не осећа. Теориска проучавања сматрају се у овом случају као излишан баласт а не као неопходно духовно наоружање за решавање тешких и данас тако сложених социјалних питања. Ту је код нас теориско образовање сведено скоро на нули. Маса наше интелигенције мирне савести и са пуно самопоуздања у своју здраву памет, са пуно ауторитета говори о социјалним проблемима и ради на њиховом практичном решењу, ма да јој је теориско образовање тако празно и тако јако магловито. Није чудо што се при томе теорија и научни методи злоупотребљују до невероватности. Код нас не постоји јаче интересовање за научна дела, а нарочито не за системе из горе наведених научних грана. И наша је књижевност у томе правцу јако: оскудна, а нарочито се та оскудица јако осећа када је у питању статистика. Шта се све код нас не назива статистиком и како се она све не злоупотребљује !

И сам писац овог дела, госп. Ливио Ливи, изгледа да дели горње мишљење и тврђење, јер у предговору, писаном за овај превод, пун обзира и пун поштеде, рекао је и ово: >Пошто је заправо ово уџбеник за статистичку пропаганду, право граћанства, које му је признато у Краљевини С.Х.С. пружа ми не мало задовољство, у толико више, што се ово дело обраћа грађанству једне велике државе, где статистика у својој практичној функцији има можда пред собом велике задатке, који су још већи и хитнији но други. У истину статистика у народу, који се тек ујединио, може дати драгоцену помоћ ве-. ликом делу уоквирења и везивања нашијоналних интереса, који су до пред мало година били растргани неприродним политичким препонама.“

Писац има пуно право када вели да нам је статистика — добра и права статистика, потребнија но другим културним народима. Поред њега пуну хвалу заслужује и преводилац, који се јуначки подухватио да ово дело преведе и објави.

Не улазећи дубље у превод и само дело, овде ћу учинити преводиоцу једну напомену. На насловном листу стоји „превео и унео измене“, а нигде