Економист

235

Држава је искоришћавала овај фонд за пласирање државних и доста сигурних хитотечних харгија од вредности. На такав начин штедионице, у ошштем систелу руског државног кредита, играле су пре рата зчачајну улогу, пошто је већ 20% целокупног државног дуга (око 1.600 мил. било размештено у фонд од ових улагача непосредно или посредно — путем операција са улозима од стране Централне Управе Штедионица, Тако је Русија узастопце радила на прикупљању и организацији националног капитала и могла имати наду, да ће се у будућности ослободити од зависности од страних новчаних пијаца. Треба још додати, да се је од 1910 године почело из средстава штедионица са издавањем дугорочних позајмица сељачким кредитним задругама.

Преглед активних операција Државне Банке

Из извора емисије, која није смела да премашује суму од 300 милиона рубаља без златног покрића, из средстава Државне Благајне, из ситних народних уштеђевина и од сума, које су се сакупљале у банци на жиро и текућим рачунима, као код једне емисионе установе са добро организованим новчаним прометом, вршио се рад Банке око сређивања кредитно-новчаничних прилика, са задатком, да би постојећа количина новца радилашто интенсивније, стварајући потребна финансијска средства и за Државу и за приватну привредну радиност у земљи.

Прелазимо сада на преглед

Активних операција руске државне банке

Из горе наведених података види се, да су следеће позиције састављале на дан 1. Јануара 1914. године активу Државне Банке у милионима златних рубаља;

1. Готовина у благајни 1.866,3, што чини 59,2%, целе активе (у томе

било је 1.695,8 златне подлоге);

2. Есковти и позајмице 1072,0 ? j 34

3. Хартије од вредности 167,9 у 5 3,50 о

4. Издатци за рач. Државе 54,8 ie 5 157070

4. Остале актив. позајмице 60,4 У У 1,6'|,

Свега 3.210,9 1009

Како се види из овога од прилике 5, 2'/ од целокупне суме активе било је потрошено на подржавање државног кредита, 35, 6'/, било је додељено на сврхе приватног — кредитног