Економист

239

неки локални центри, привлачни за ситне капитале и уштеђевине, и чиниле су један велики корак унапред у раду на организацији националног капитала,

Губитци и добитци банке

Пошто је банка била државна установа, а радила је најглавније са државним новцем, целокупан чист добитак, по одбитку 10% на награде и тантијеме службеницима, ишао је у корист Државе,

(Овај добитак износио је;

У 1910 години 24,540.000 рубаља = 1018 = 24,845.000 5 | ПОД E 31,224.000 : - 1913 = 40,150.000 ~

И обрнуто, ако би Банка завршила неку годину са чистим губитком, овај губитак у дефинитивном обрачуну пао би на терет државне касе, Срећом — никад није до тога дошло.

Закључак

1. Васпостављање златне валуте у првом реду захтева усавршавање постојеће технике целокупног новчаног промета у циљу стварања таквих услова, да би се максималне количине новчаних операција и обрачуна могле ликвидирати са минималном количином новца.

2. Ради тога је неопходно потребна, колико може потлунија, концентрација свију постојећих у земљи резерва новца у једном банкарском систему и равномерно искоришћавање тог новца, по извесном плану, како ради државних потреба, тако и за потребе приватног промета,

3. У низу разних примера за стварање одговарајућег новчаног система, Југославија би требала поклонити пажњу ру“ ском искуству, који је Русија имала у овом правцу пре револуције, |

На такву мисао наводи нарочито тај разлог, што по мла» дости своје економске културе, по релативној оскудици сопствених капитала, по знатном учешћу страних капитала у економском обрту земље и најзад, по тежњи, да се страној економско-финансијској надмоћности у својој земљи противустави национални капитал, Русија је имала много сличности са Југославијом,