Економист

241

сума на тим благајнама, које су имале сувишне слободне суме, На овај начин општа сума новчане циркулације није се мењала, a

13. Следећи, по својој величини, део обртног капитала Државне Банке састављао се од сума, које су долазиле као улози, од текућих рачуна, од других операција и узајамних пословних обрачуна. Суме ове врсте притицале су у касе Банке не због неких великих камата, него због тих удобности које су пружане клијентима, благодарећи широко развијеној мрежи банчиних кореспондената, и услед јефтиноће па чак и бесплатности услуга по вирманима.

14, Пошто Државна Банка није плаћала интерес на капитал, који се налазио на текућим рачунима, она је имала могућности да утиче на новчаној. пијаци у смислу снижавања средње интересне стопе на улоге за штедњу и текуће рачуне; у исто време, располажући јефтиним капиталом, банка је својим сталним учешћем на новчаној пијаци у знатној мери утицала на снижавање интересне стопе, за есконте и позајмице,

15. Нарочито је била велика заслуга Банке у организацији Задруга (кооператива) за пољопривредни и занатлијски кредит, У току последњих десет година пред рат, Банка је организовала више од 13.000 таквих кредитних задруга, које су при крају 1914. године располагале већ са обртним капиталом преко 400 милиона рубаља. Тиме је био дат моћан стимул за напредак делатности и иницијативе сељаштва и за ослобођење сеоске привреде и занатства од услуга зеленашког капитала и сувишних посредника,

16. Широком и правилном организацијом штедње постезавао се је циљ концентрације малих народних уштеђевина у рукама Државе, Пред крајем 1913. године тих малих улога на штедњу прикупило се је на суму 2 милијарде рубаља, која је представљала собом солидан и по своме карактеру сталан фонд, који је већ тада играо видну улогу у систему државног кредита, јер у њему је било пласирано oko 20% целокупног руског државног дуга, Од 1910, године он је почео да служи и циљевима пољопривредног кредита,

17.) Користећи се за своје операције бесплатно примањима државне касе, Банка је цео свој чисти приход, који се 1913. године попео до 40,2 милијона рубаља, предала Држави,

18, У изложеном систему Држава се појављује у улози

2