Економист

: 2: 249

штина« употребљена је у смислу бројно неодређеног минимума а не у змачењу апсолутном: не у значењу ни све ни само наслеђене земље (баштине, дедовине, очевине, старевине). Но и поред: ове разлике у погледу величине има свде и сличности по природи и истом називу саме установе,

У доцнијем српском окубју налазе се још веће, формалне, сличности са прописима Војничке Границе. Оне су ове: (1) У предлогу Николе Христића Државном Савету 1862 године предвиђа се да се пунолетном земљораднику не може продати шест дана земље, рачунајући дан на 1600 кв. хвати, а то је она иста количина (и у истој мери) колико је по закону Војничке Границе од 1807 износила незаложива и неотуђива баштина (тј. 1, селишта). И то је ова одредба у Весјничкој Граници, после закона од 1850, опет ступила у важност исте, 1862 године, када је Христић речени предлог поднео, Затим, по граничарском уставу од 1850, главни услов за деобу задруге био је да сваки оделни део добије 6 јутара земље, а толико износи и српски окућни минимум. Све ово наводи на закључак да се Христић угледао на уређење Војничке Границе. 2) По уредби бана Јелачића од 1848, граничарска неотуђива баштина износила је 3 јутра земље. По српском окућбју од 1861 и 1865 заштићени минимум земљораднику износио је 2 дана ораће земље, дакле отприлике толико исто, (3) Предлог Дим. Јовановића од 12-10-1871 гласио је: »да се члан 47! грађ, пост, допуни тако да се земљоделцу не може продати 6 (шест) дана ораће земље, кућа са плацем од 5 дана ораће земље и алат за дугове ако нема деце, а ако ових има, онда 9 плугова земље са приходом, кућа са плацем од 'Љљ дана орања и алат“ И број 6 јутара као минимум и број 9 јутара као половина селишта налази се предвиђен у закону Војничке Границе од 1807. (4) Прелазним законом од 1871 минимум неотуђиве земље (баштина) сведен је у целој Војничкој Граници на 6 јутара. На толико је исто после две године, 1873, утврђен и у српском данашњем окућју минимум неотуђиве земље (на 5 дана земље и ! дан кућишта и окућницеј,

Наведене сличности и једнакости између прописа Војничке Границе и прописа српскога окућја без сумње нису случајности, Творци и поборници окућја у Србији без сумње су се угледали да уређење Војничке Границе, Да ће то бити