Економист

О у

истина, за то говори и околност што су његови заснивали били пречани. Први организатори власти и редактори закона у Србији били су учени Срби из прека, који су аустријске законе и уредбе подешавали за Србију, па је сличан случај био и са установом окубја. E

Творци и поборници скућја у Србији били су: а) основпог окућја од 1836 Кнез Милош и директор његове канцеларије Јаков Живановић, у ствари свакако овај други кад се зна да је Кнез Милош био неук човек и у оно време још неискусан у законодавству; 6) обновљеног окућја од 1861, као министар унутрашњих дела, Никола Христић, n в) окућја од 1873 исти Христић и Димитрије Јовановић, и то као зачетник више и у ствари Христић него Јовановић. Јовановић је рапије од Савета неусвојени предлог Христићев доцније само изменио и кроз Скупштину идејно спровео, За главног, идејног творца и поборника обновљеног и данашњег окунја у Србији има се сматрати Никола Христић. Министар правде Борђе Ценић само је лојалан стилизатор и извршилац замене о окубју од 1873, коју је Скупштина хтела да се донесе; иначе се он, као и цела влада, није слагао са том изменом. И Живановић и Никола Христић родом су из Срема, где је била Војничка Крајина, одрасли су и школовали се преко, и они су ван сваке сумње познавали уређење Војничке Границе. Живановић је по свој прилици и дао Кнезу Милошу идеју о правном установљењу окућја, зпајући за заштиту граничара од дугова и за установу неотуђиве баштине у Војничкој Граници; он је претпис о окућју Кнеза Милоша и концептовао и као директор канцеларије потписао,

Велика је мана претписа о засновном окућју што је он за тако важну економно-правну установу био посве кратак и уз то нејасан у значењу речи »баштина«, и што уједно није прописао мере за одржање задружног живота код земљорадника по угледу на уређење Војничке Границе. То је требало тим пре што је наша земаљска управа још од првога Устанка настојавала да се задруге очувају. Задруге су биле непресушно врело материалне, физичке и моралне снаге у српском народу под Турцима; оне су у главноме доприносиле да народ издржи дуго војевање за ослобођење, јер су опе највише давале и војнике и војводе и материалне помоћи, и због користи од задруга, без сумње, Карађорђе је издао две наредбе