Економист

227

Руска Државна Банка и афилиране са њом кредитне и новчаничне установе

Централни положај у механизму руског кредитног и новчаног промета заузимала је Државна Банка. Она је била јединствена у целој Русији (изузев Финландију) емисиона установа, т,ј. новчанична Банка. По својим задатцима она је одговарала Народној Банци Краљевине С, Х.С. Разлика између њих била је у томе што је Руска Државна Банка била потпуно државна установа, основана са државним капиталом, док је Народна Банка Краљевине С.Х, С, приватно акционарско друштво, са нарочитим овлашћењем за емисију банкнота,

Руска Државна Банка била је у сталним везама са следећим установама: |

1, она је имала пре свега 140 сопствених филијала и 29 атенција;

2, 805 државних благајна, у својству агенција Државне Банке, радиле су све банкарске операције, осим операција везаних за персонални кредит, т,ј, осим есконта меница:

3, 14,500 кредитних задруга, које су биле осповане у главнном иницијативом Државне Банке, радиле су са банчиним новцем и налазиле се под контролом Банке;

4. преко 8000 државних штедионица биле су такође тесно повезане са Државном Банком:

9. 45 установа за ликвидирање узајамних обрачуна приватних банака (сјеаппе ћопзе) биле су организоване код филијала Државне Банке у већим центрима;

0. одсек за ликвидирање узајамних обрачуна између свију жељезница био је организован при Петроградској Филијали Банке, На овакав начин, за своје операције око прикупљања и расподељивања средстава, а такође за вирманисање и клеринговање, располагала је државна Банка са мрежом од 23.500 установа,

Заједно са целокупном мрежом за Државну Банку везаних установа, она је била постављена у ресор Министра Финансија, На овај начин у његовим рукама налазио се целокупни механизам за регулисање новчаног промета у земљи,

Значај ове концентрације био је још знатно повећан тиме, што су се и многобројне земаљске приватне кредитне установе разних облика налазиле донекле под вишом контролом и утицајем Министра Финансија и тиме биле приморане Ha pa