Економист
273
ним чиновницима, зар се сличне замерке неби могле учинити и притежаоцима других социјалних функција7 На пример, оним нашим трговцима који крену робу у иностранство не распитавши се претходно да ли ту робу могу и увести у дотичну земљу и под каквим условима (а који се после жале на консуларну службу, ако изгубе на послујг Зар се те замерке исто тако не би могле упутити толиким нашим радницима, приватним чиновницима и »купарцима«, који пођу у туђ свет не обавестивши се о приликама на тржишту рада дотичне земље (а који такође дођу после у Консулат да их он спасавај2 Зар се оне не би могле чинити оним нашим извозницима, који на једну важну страну пијацу пласирају на пример рђаве шљиве, па после Консулати муку муче док увере заинтересоване стране привредне кругове да су посреди само несавесни појединци, а да су иначе наши привредници — као привреднички ред — солидни људи, достојни поштовања и поверења7 Или зар се те исте замерке не би могле узвратити нашим земљорадницима, ако би они почели кривити консуларну службу што наши пољопривредни продукти немају лакшу прођу на страним тржиштима2 Међутим, наше су цереалије скупље понекад чак и од америчких, А оне су скупље не само због тога што многи наши земљорадници још примитивно обрађују земљу — ради оскудице у модерним средствима и из непросвелености (за то они, у осталом, нису криви с обзиром на тешке мене наше народне историје) — него, између осталог, и због тога »што наш земљорадник просечно ради 75 дана у години а међутим једе, цепа одело и обућу и подноси остале трошкове и за осталих 290 дана«, — како је то констатовао један наш врло уважени публицист, на основу анкете коју је био приредио Главни Савез Српских Земљорадничких Задруга. Или зар се сличне замерке не би могле упутити појединим нашим Трговачким Коморама, које уопште не одговарају на извесне корисне иницијативе наших Трговачких Агенција у иностранству, или управама појединих сајмова, које се обраћају Консулатима, ради пропаганде тек на шест дана пред отварање сајма7 Зар се, исто тако, не би могло замерити извесним привредничким удружењима и корпорацијама, које често пута траже од Консулата поједине информације, које би управо оне требало да шаљу — Консулатима2 ит,д, ит.д.
Треба увек чинити замерке ономе што није сасвим у реду. А. замерке су допуштене нарочито онда, када су оне добронамерне, када су инспирисане лепим побудама, — као што је то случај са замеркама, које привредници чине Консулатима. Само те замерке — да би могле постићи жељени ефекат морају бити објективне, стварне и оправдане. Међутим објективно говорећи, није ни право ни могуће одговорност за све евентуалне недаће наше спољне трговине свалити на консуларну службу, На против, интерес и националне привреде и државе
4