Економист

274

као политичке и социјално-економске организације налаже нам да храбро констатујемо све недостатке наше привредне активности, у свима њеним облицима, па да — пронашавши им узроке —- означимо пригодне мере и употребимо један адекватан лек,

Тај лек —- и то је тај опште природе о коме смо напред говорили — састојао би се, по нашем мишљењу, у шрима мерама:

Прва има за задатак да предочи социјалну и националну важност улоге, коју привредници играју у нашем јавном животу. |

Друга треба да подвуче потребу |едне систематске просветне политике у погледу ширења привредних наука и трговачких звања,

Трећа има да истакне неопходност солидне спреме чиновника дипломатско-консуларне струке у области политичке економије,

Да образложимо прву меру. — (Од преке је потребе да се нашим привредницима што пре прибави онај углед и да им се укаже оно поштовање, које су они у Краљевини Србији уживали пре рата. Позив привредника високо је био цењен у Србији: израз »трговачка част“ био је синоним опробане честитости, а кад се дала »трговачка реч« — то више није била реч, него гранитна стена. Али светски рат, који нам је, уз Ослобођење и Уједињење, донео поред осталог и поремећај схватања и менталитета не само код појединих личности и код извесних друштвених редова, него и код читавих средина, није остао без утицаја и на менталитет привредника, Нарочито, појава извесних случајних извозника и импровизованих трговаца, који су услед повољне послератне коњунктуре били никли као гљиве после кише, много је учинило да углед привредника падне, Због појединаца — пошто се увек лако генералише — на све трговце се почело гледати као на људе, који »згрћу паре« не бирајући средства. Трговачки ред је био постао предметом не само зависти, већ и сумњичења у погледу солидности и своје сталешке савесности.

Тиме се чинила. велика неправда правим трговцима, који не само да не зарађују увек »силне паре«, већ често пута у случају неуспелих послова или у временима тешких криза —- продају и душек испод своје рођене деце само да спасу, своју трговачку част, (Пре рата у Србији се то видело толико пута), Ови послератни импровизовани трговци и извозници, који су толико нахудили угледу правих трговаца и извозника, већином су избачени из строја,

Прилике се све више сређују и дошло је време, да друштво, разуме се уз помоћ самих привредника, врати привредницима углед и поверење, које им је после рата — због тих случајних трговаца — почело ускраћивати, Потребно је и правично јер тачно — ширити сазнање да трговци не »згрћу паре« при