Економист

215

сваком послу, да има толико послова на којима они и изгубе. Кад би трговци увек и само добијали, они се не би звали трговци него добијачи, Губитак је, у сваком трговачком послу, евентуални, управо увек могући пандан добитака, Према томе, зарада је —- етички говорећи — накнада и награда за ризик, коме је трговац увек изложен,

Уосталом, зарада једног привредника не сме се гледати тесногрудо и са суревњивошћу. Увек треба имати на уму, да кад на пример један извозник заради на неком послу рецимо 200 или 300 хиљада динара, то значи да је на томе послу наша народна привреда зарадила више милиона динара. (Јер су ту зарадили — ако је реч н.пр, о житу — и сељаци, који су то жито сејали, жели и продали; и превозиоци који су га пренели до места утовара; и радници, који су га истоварили и утоварили; и бродарски или железнички службеници чије је запослење т. ј, опстанак, везано за постојање саобраћајних линија, и саобраћајна предузећа, железничка, речна или поморска, која директно живе од отнрављања робе; и држава, која, — у облику пореза, — има прихода од свих ових привређивачких категорија итд.

Једном речи, да би наш народ достигао што већи степен материјалног благостања — које је не само јемство економске независности, него и важан услов за развијање једне снажне, националне културе — неопходно је потребно да држава што више олакша акшивност привредника. Држава ће то учинити ако увек буде узимала у озбиљну и благонаклону оцену оправдане захтеве привредника, — имајући увек пред очима националну и интернационалну корисност њиховог друштвеног позива,

Друга мера састојала би се у старању — широко замишљеном и систематски спровођеном — да имамо што више школованих трговаца, Наш народ, истина, има толико дивних примера да су многи наши привредници.—– и без те теоријске, школске спреме — дали резултате, који доиста изазивају дивљење, Природном бистрином, урођеном интелигенцијом и својим усталаштвом, ти људи су постигли велике успехе и они, збиља, чине част и нашој привреди и нашој држави, Ти наши нешколовани трговци стварали су и унапређивали нашу народну привреду по инстинкту, као што су наши сељаци, са Карађорђем и Милошем, по инстинкту стварали и унапређивали нашу народну државу. Али, као што нашим данашњим државницима није више довољан политички инстинкт да би могли добро водити државу, него треба и пуно разних знања, исто тако и нашим модерним привредницима, поред пословног инстинкта, треба и стручног знања, како би у данашњим тешким и сложеним приликама могли предузимати послове са што мање ризика, Добром трговцу потребне су исте особине и иста својства, која карактеришу доброг дипломату: умешност, окретност, такт, довитљивост. У осталом, по дефиницији, дипломација је — вештина

4»