Економист

218

језици, међународна права, поморско право, цео комплекс међународних уговора и протокола, дипломатска историја и т, сл, потребне су свакако чисто привредне науке, као што су трговинска, царинска, финансијска, саобраћајна индустријска политика,“ одн. аграрна политика, која је за нашу државу, као првенствено земљорадничку земљу, од нарочите важности итд. При састављању градива за пријемни испит кандидата, који желе да ступе у дипломатско-консуларну струку требало би увек водити рачуна о горњим напоменама. Од свих кандидата има се захтевати иста спрема, па се они онда могу — и треба их — упућивати час из Посланства у Консулате, час из Консулата у Посланства да би праксом добили пуноћу своје стручне спреме, која мора бити и политичка и економска.

У једном времену, које пред особљем Министарства Иностраних Дела ставља толика питања не само политичка и опште национална, него и привредна, финансијска, социјална, — професионална култура чиновника дипломатско-консуларне струке мора бити не само национално-политичка, већ и политичко економска,

Пре неколико година, један француски сенатор предлагао је да млади француски дипломати проведу известан стаж у великим фабрикама, у кооперативама за обнову опустошених области (Северне Француске, у великим француским трговачким пристаништима, И ако многи не би потпуно пошли за овим предлогом, сигурно је да ћемо се ипак сви сложити у потреби да сваки чиновник Министарства Иностраних Дела проведе један део своје каријере у Консулатима или у Консуларно - Трговинском Оделењу Министарства. Добро би било прописати један минимум времена који сваки чиновник мора провести у Консулатима односно у Консуларно-Трговинском Оделењу Министарства Иаостраних Дела. Тиме би се свакоме чиновнику пружила могућност да ради на питањима привредне политике.

Овде треба, узгред, прецизирати природу економске спреме коју треба да има дипломатски чиновник. Спрема чиновника Министарства Иностраних Дела, у привредним стварима, има бити не трговачка, него трговинска. Чиновници дипломатско“ консуларне струке треба да су упућени у економска питања, али не за то да практично свршавају приватне трговачке послове, већ за то да би били у могућности да здраво и правилно цене опште потребе наше народне привреде на пољу спољне трговине. Једном речи, привредна спрема дипломатско“ консуларних чиновника то није спрема практичног трговца или трговачког агента, него политичког радника и национолног економа; то није дакле спрема човека који би имао сам да тргује, већ спрема човека, који је позван, да са једне велике перспективе орловским погледом обухвати све елементе наше ситуације, све крупне линије наше државне политике,