Економист

219

све битне факторе нашег народног живота, па, међу њима, и толико важни — фактор економски.

Кратко речено:

1.) Правилним схватањем националне и социјалне важности улоге коју привредници играју у јавном животу сваке земље;

2. Ширењем привредних наука и трговачких знања путем једне смишљене просветно-економске политике, и

3. Методским оспособљавањем чиновника дипломатско-консуларне струке за рад на питањима трговинско-економским створили би се, на једној широкој бази, одлични услови за повољан развој наше трговине, и извозне и увозне.

Стицајем ових трију мера и њиховом постепеном и систематском применом досгигао би се, на терену спољне трговине, максимум успешне сарадње између привредника и Министарства Иностраних Дела а на општу корист и привреде и државе.

Да завршимо: |

(Овим кратким излагањима — која су плод личног искуства и личних опажања писца ових редова — желели смо да дефинишемо привредну функпију представништава у иностранству и да, колико је могуће тачније, омеђимо делокруг њихове економске надлежности. Рашчлањавајући, макар летимично, општу компетенцију Консулата одн, Посланстава, а ослањајући се при томе на један свестран критеријум, ми смо неизбежно доведени пред чињеницу, да је економска функција представништава у иностранству само једна од многобројних компонената те њихове опште компетенције. И она ће ту своју економеку функцију вршити корисно за народ и државу једино онда, ако је врше у хармонији са свим осталим функцијама дипломатско-консуларне службе. Према томе, економска активност Консулата односно Посланстава не би се могла тачно оценити, ако би је човек гледао једино кроз призму посебних интереса наше извозне и увозне трговине. Та активност се може правилно ценити и објективно критиковати само тако, ако се она посматра у оквиру опште активности Министарства Иностраних Дела, у вези са свима потребама, смеровима задатцима наше спољне политике, — задатцима многобројним, разноликим, деликатним и тако пуним одговорности,

Т. И. Ђуровић.

Меј