Економист

280

За појевтињавање пољопривредне производње ~

Поесве је логично, што су тешкоће у пољопривредној производњи дале повода озбиљним дискусијама последњих година. Логично је, што се код пољопривредног света опажа забринутост и што се траже путеви, да се ове тешкоће ако не посве уклоне а оно бар ублаже. Наше је мишљење, да те тешкоће неће бити краткога века. Њих ће плодне године само ублажавати а неродне доводити до акутности, Логично је, јер се налазимо пред једним чином, у коме се друге државе напрежу, да постигну максимум у својој пољопривредној производњи и што имамо посве ћудљив климат. Међу овима су с једне стране "наши потрошачи а с друге стране наши конкуренти, И једно и друго тангира непосредно нашу пољопривредну производњу. Нас се овде не тиче, да ли је то повишавање квалитативне или квантитативне производње или и једно и друго, Главно оно је ту или у најмању руку напори су ту. За њих се не може рећи да су узалудни. Писац је имао прилике за време свог бављења у Немачкој пре неколико година да се на лицу места увери у озбиљност материјала, који је себи набављала пољопривреда у Италији и Русији. Последице тога нису у садашњици незапажене, За време путовања кроз Чехословачку пре пет година писац је уочио поред необично корисних радњи и један џиновски напор и тачно утврђени правац и план у пољопривреди, нешто, што ниуколико не уступа немачкој пољској привреди, да не речемо, да је и не ненадмашује. Како стоји пак немачка пољска привреда, мислимо, да нема разлога излагању. Богата панонска равница је наша. Наше је поморавље посавина и подравина, повардарје, Стиг, Мачва, Тимок и Пек, Косово, Пелагонија, Овче Поље и Зеница и т,д. ит.д. Гребала је само једна незгодна година па да се осети сва тежина у нашој производњи. Плодна су то поља и неисцрпне ризнице. Ипак у овој години се осећа глад. Понављаће се и у будућности, Не производи се толико, да се подмире све потребе, како ваља. И ако се наш квантитет полако пењс квалитет извесне робе тешко издржава конкуренцију. Одношаји су поремећени, Произвођач се осећа притешњеним с једне стране пијацом а са друге обавезама и недостатком средстава, специјално обртног капитала и повољног кредита. Пропозиција раздуживања сељака, како се овда онда чује, чини нам се врло неприступачном, Сељак има сам себе својом производњом да. одужи. Треба му само дати могућности. Наше је мишљење да у томе лежи тежина овога питања. Треба ублажити његову толику зависност од година. Мислимо, да се то може ако не потпуно а оно у великој мери. Ми стојимо још увек на једној тачки. Не може се она назвати ни тачка разматрања ни тачка