Економист

229

Потражив. Државе 651,2 827,0 872,9 951,2

(Обрач. између филијала 0,1 — — (Остала пасива 70,9 68,4 PASTI 92,6 УКУПНО 2.412,5 2.707,0 8,887,6 3.150,9

Потраживања државе

Из горњих података најпре пада у очи доминантан значај државних потраживања у пасивама Банке, Она су састављала главни део свију средстава, којима је располагала Банка за своје операције.

Ово се је постизавало потпуном везом државних благајна (казначејства) са Државном Банком.

Од 1. Јануара 1897. године, наредбом Министра Финансија, основаном на одговарајућем закону, све су државне благајне претворене биле у агенције Државне Банке са задатком, да поред својих благајничких дужности врше још и банчине послове, Од тога дана целокупна готовина свију благајна била је предата у благајну Банке и ушла је на тај начин у обртна средства Банке, с истовременим књижењем у корист текућег рачуна Државе у Државној Банци.

После тога сви су приходи државних благајна по државним пословима и по банчиним операцијама састављали, материјално, јединствену општу обртну готовину, која је истовремено служила и за покриће издатака по државним исплатама и за вршење банчиних послова, Четири пута месечно Централа Државне Банке примала је по телеграфу од својих филијала податке, на основу којих је вршила потребна књижења у корист или на терет текућих рачуна Генералне Дирекције Државне Благајне,

На овај начин целокупни државни буџет и све суме по депозитној радњи пролазиле су кроз благајне Државне Банке.

Као резултат, на рачунима Банке увек се налазиле знатне суме, које су припадале државној каси,

У 1913, години сума ове категорије, која се је просечно налазила увек на рачунима Државне Банке, износила је 876 милиона рубаља. У истој години свака појединачна сума, стављена на приход државне касе, кретала се у банчиним благајнама просечно 70 дана по рачуну буџетских прихода и 162 дана по депозитној радњи,