Економист

304

гледиште професора Репке-а о трговинском билансу тврдио, да је то једна стара заблуда и да се он не да утврдити, као и да су сви статистички податци О томе само једад узалудан напор, да нису и не могу бити тачни,

За други постулат је рекао то исто што и за први, да је динар стабилан и ако смо у сталном хроничном буџетском дефициту. Држава је пронашла један прост лек; није плаћала своје повериоце, остављајући их да се извлаче како знају, јер није хтела да прибегне инфлацији. Г. др. Бајкић конетатујући да би то било немогуће у којој другој држави, нашао је ипак да је и то било боље но прибећи инфлацији и тиме довегти у питање курсну вредност динара, Држава је такође попуњавала рупе трошком страних зајмова које је у то време могла закључиги, То је исто рекао и за трећи постулат. Држава није плаћала дугове јер није могла. Њени повериоци су кршили очајно руке и пропадали, неки су се вешали и убијали, али је све то мања штета од катастрофе која би наступила по читаву нацију да је она ирибегла инфлацији.

Што се тиче петог постулата то је утврђено да се. наш економски живот прилагодио монетарној ситуацији, то јест, да је куповна снага динара у земљи изједначена са његовом курсном вредношћу на страни,

Што се тиче шестог постулата; покрића у кованом злату и у страним златним девизама, које треба да има наша емиспона банка, г. др. Бајкић говорио је о покрићу као о једној застарелој економској појмовној категорији и вели да она није потребна у тој мери. Али вели Енглези пате од тога као од неке хроничне болести и како су онп поставили тај услов то се мора примити, да би се једном, како вели г, др. Бајкић, ставиле лисице на руке нашим министрима финансија. (Он жали што ми морамо да ту подлогу појачавамо путем зајма, што стаје скупо, а не путем револвинг кредита, као што је то успела чак и Румунија да оствари. Г. др. Бајкић је тражио да се оних четири милијуна фуната стерлинга ставе у банчину подлогу и да се Народној Банци забрани да на основи тих фуната изда три пут више нових новчаница по својим статутима, као и да принос од те одужене милијарде динара припадне у целости држави. Г.др. Бајкић је се нарочито осврнуо на могућу инфлацију ако би се Народпој Банци допустило да изда три пут више новчаница по њеним: статутима и на опасности од ње. по курсну вредност динара и по целокупну нашу привредну делатност,

Г, Др. Бајкић је завршио предавање пзјавом да поред свега тога што испуњавамо само један услов од напред побројаних шест прилагођену принреду куповној моћи динара у упутрам његовој курсној вредности — да ипак треба извршити законску стабилизацију.