Економист

30.

Ст

После тога настала је дискусија о предавању г. др. Бајкића.

Др. Милорад Недељковић, директор Поштанске Штедионице пребацио је г. др. Бајкићу да је сам поцепао своје јеванђеље, и да је одгурнуо моралне принципе којима се једна држава мора руководити у испуњавању својих новчаних обавеза. Замерио му је такође што је говорио о буџетској штедњи да она кочи државни живот и да је она постала нека врста маније, Нарочито је пребацио г. др, Бајкићу што је тако говорио о билансу плаћања као једној појмовној категорији, са којом Политичка Економија тако много и тако корисно оперише, јер се из биланса плаћања, ма како он флуктуирао сваког тренутка, ипак може закључити о привредној будућности једне земље«. Др. Недељковић налази да би законска стабилизација »изведена само путем зајма била ефемерна, па према томе и штетна,« (Видети чланак др. Недељковића у >»Привредном Прегледу« Но. 16. од 15, априла тек. год.).

TI. др. Ђорђе ћурчин, главни секретар Индустриске Коморе изјаснио се за стабилизацију путем зајма, када се она не може друкчије извести и када су нам је Енглези наметнули. Само он замера г. др. Бајкићу да је претходно требао да реши друго питање »да ли ми по сваку цену требамо тај зајам или не, ако га требамо, онда нас други разлози не интересују, пошто морамо тај енглески услов испунити, без обзира што Енглеска, као највећи произвођач злата, хоће путем стабилизације у свима земљама да оживи тражњу за тим металом и на тај начин спречи даљи пад цене злата,“ Г.др. ћурчин боји се да та стабилизација изведена само путем зајма без друкчијег акомодирања наше привреде и наших. јавних финансија, после кразег активирања нашет биланса не постане опасна актива која се враћа после извесног доба као повећана пасива, ако претходно не облагородимо нашу привреду и ако је не употребимо у привредне сврхе, Не верује, с обзиром на наше политичке нарави, у могупност манипулисане валуте и за то је за што јаче покриће новчаничне циркулације, Не слаже се са г, др. Бајкићем у погледу његовог гледишта на биланс плаћања који се сам аутоматски салдира. И ако није, вели г.др. ћурчин: »привреда статичан механизам, већ људска организација која се сваки дан мења, ипак се његова тенденција било јачању, било опадању, јасно оцртава, те се даду извести позитивни закључци,“ [, др, Ћурчин замера такође г. др. Бајкићу на тврђењу да се стабилизација једне валуте може одржавати дуже времена тиме што држава не плаћа своје обавезе, У погледу техничких услова сложио је се саг, др, Бајкићем,

[. Милутин Станојевић, шлредседник Трговачке Коморе,

злагао је своје гледиште стојећи на принципу теорије биланса

плаћања; изнео је салда трговинског биланса, који је негативан и изразио сумњу код таквог стања нашег трговинског биланса у успех наше законске стабилизације,