Економист

445

извозник у наше луке Мароко (10,6%/) и Алжир (109/). Извоз. међутим у својој већој половици (52.3%/)) иде у Италију, а далеко заостаје Египат (6.2'/), Грчка ( (5.2%/), Холандија (4.2%/),Енглеска (3.6%/), Аргентина (3.3'/) -

Просечно је под нашом заставом пренета непуна четвртина (24.6) промета робе наших лука, док 63.9%/, ишло је под ита-. лијанском заставом, а нешто преко 3%/, под енглеском и грчком док све остале 1! заставе су преносиле просечно испод 1100

Код увоза је наша застава јача (43.4"/)) од италијанске (35.9), а осећа се и Енглеска (6,7%/)), слабије Грчка, Немачка, Норвешка, Данска, — док код извоза препондерантну улогу од 71,76 TP италијанска застава према 19.0%/; наше, 3.2"/6 грчке, 2,99 |, енглеске и 1.2'/; холандске, (Овом питању морамо дакле обратити највећу пажњу и заједнички са трговцима, бродовласника и осталим интересентима то нездраво и опасно стање нане заставе заједнички испитати и наћи му ефикасно решење.

Упоређења робног промета су нам дата за три последње и једну предратну годину у односу на 16 појединих лука, Из тог као и графичког прегледа који се односи на све лукем на четири највеће видимо најпре да се промет робе од 1925, до 1927. константно диже, а нарочити скок се запажа између прошле и 1926. г, Увоз је у 1926, био сгао према увозу 1925. г,, али је извоз увек истом мером рагтао,

Сплит је много (скоро 100%/,) напредовао у односу напред-. ратну 1913. али скоро нема разлике између 1925 и 1927, док је у 1926, био чак назадовао.

За Сушак нема предратног упоређења јер је био део Ријеке, али и код њега је било назадовања у 1926. а не одвећ велике разлике између 1925, и 1927, г.

Шибеник је напредовао према 1913, (а и према 1295,) и то знатно 30", али тек у 1926, г, у 1927. међутим је назадовао.

Дубровник је и пре рата и сада скоро увек на истој висини.

Највише пропорцијално од свих лука је напредовао Омиш, Неке су луке напротив назадовале као Макарска и Трогир.

Цифре изложене у овом делу дају се много анализирати и врло лепо нам показују стање, развитак и изглед односних лука.

Графички приказ промета робе са иностранством лепо нам графички илуструје опо што смо о томе напред већ изнели,

На крају ове публикације садржана је још а исцрпна статистика о кретању путника и најзад статистика морског рибарства. Пошто је тако успешно извршила унификацију њезине статистике са статистиком Управе Поморства, као даљи важни корак у овом корисном раду, — моралаби трговачка комора у Сплиту још унифицирати ову статистику са статистиком Генералне Диреције Царина која le могуће најважнија јер указује и вредност робе која је царињена у нашим лукама.