Економист

447

очекивати никаква помоћ, јер је она била и сувише слаба да се ухвати у коштац са силном Аустроугарском. Њихови су погледи били оперени на њиховог највишег претставника Трговачко Удружење у Београду. Трговачка Комора онда није ни постојала.

Такво стање ове наше, нарочито у оно време, врло важне привредне гране, бацило је у велику бригу пок. Љубу и као секретара Удружења, које је морало да води рачуна о трговини и трговцима, и као ретког родољуба. Он је знао да ће се то пигање ипак решити, али да би се имало оруђа, којим би се убрзало то решење, као и сачувало од поновних изненађења, требало је створити неку установо, која би имала да буде нека врста регулатора у нашим односима са Аустроугарском. ИМ, он је дошао на сретну мисао: Створити друштво које ће подићи сточни трг и кланицу у којој би се, евентуално могло и прерађивати месо. Разумели су га, како привредници тако и државне власти. И, на јединственом збору привредника целе земље, одржаном у сали хотела Булевар, буде решено оснивање тога друштва, коме буде изабран за председника пок, Мих. Павловић, тада највиђенији београдски трговац, а за секретара пок. Љуба. Решење је муњевитом брзином приведено у дело. Под управом пок, Љубе почело се клати прво у Нишу а затим у Београду, где је у међувремену била подигнута модерна кланица.

(Овај корак је заиста убрзао попуштање од стране Аустроугарске, а десет година касније, кад је Аустроугарска почела економски рат.са Србијом, Кланично Друштво, које је пок. Љуба већ био поставио на здраве и чврсте ноге, омогућило је нашој влади да се храбрије одуппре у тој неравној борби и да постигне задавољавајуће успехе у преговорима, у којима је учествовао и пок. Љуба, који је, нарочито после тако доказаног разумевања ових послова, увек водио једну од првих речи у овим и сличним питањима.

И при оснивању Извозне Банке пок. Љуба Срећковић имао је јакот удела као секретар (Одбора, који је 1900, године вршио припреме за ово оснивање.

Таковећ регулисано питање извоза стокеи сточних производа, "затекао је и велики светски рат, А кад је овај био завршени храбрасрпска војска ослободила своју браћу с ону страну Дрине, Саве и Дунава, и када су границе Аустрије и Угарске повучене на стварно одговарајуће место и када је у присаједињеним крајевима затечен знатанброј кланица и фабрика запрераду меса, пок, Љуба је сматрао, да се мора окренутим другим гранама извозне трговине, ако се жели дбсигурање народне привреде.

тога је прихватио идеју неколиких млађих извозника о стварању једног удружења, које би имало да поклони сву своју делатност извозној трговини. Та идеја је могла да буде остватрена тек онда кад је њено извођење узео у чврсте руке пок.