Економист

353

Те мере изражавају убеђење да се злоупотребама опијума може учинити крај само тако: 5

1). AKO се производња опијума ограничи на ону меру која је довољна да се задовоље сшварне потребе друштва.

2). Ако се промет сировина и прерађевине (увоз и извоз)

подвргне брижљивој контроли путем увозних и извозних дозвола.

Ова два начела т. ј. непосредно ограничење производње опијума и контрола промета, прераде и потрошње после две велике међународне конференпије и више састанака саветодавне опијумске Комисије у Лиги Народа разрађена су у један технички план који, у главноме, овако изгледа: — и

Место непосредног завешће се, током времена, посредно ограничење производње опијума. Све државе произвођачи опијума примају на себе обавезу да о утврђеним роковима обавештавају Женеву о изгледима за бербу опијума, о резултату бербе, о извозу опијума, о земљама у које је опијум извезен. Извоз има да се врши на основу извозних дозвола т. ј. држава произвођач решиће на начин који је по њеном схватању најпогоднији ко може бити извозник. -

Свака држава прерађивач сировог опијума односно увозник има да се обавеже, да благовремено саопшти Лиги Народа количине које треба за прераду, количине израђевина које ће увезеним опијумом путем индустријске прераде створити, објашњења колико ће од прерађеног опијума требати она сама а колико мисли да извезе у државе које опијум не прерађују. Државе увознице имаће да одреде унутрашњим законодавством ко може увозити сиров и извозити прерађен опијум.

Према томе промет опијума између произвођача и потрошача треба да буде регулисан извозним и увозним дозволама. Увозник са дозволом има да тражи у земљи производње извозника са дозволом. Лига Народа ће се постарати да на време и једне и друге обавести како стоје ствари у држави, која производи и држави која извози.

На сличан начин се предвиђа и поступак за регулисање промета опијума у сировом или прерађеном стању у случајевима када је у земљи произвођач у исто доба и прерађива' или када жели да постане прерађивач.