Економист
338
помогао је да се мак одомаћи. Јевтина радна снага — чипчије свела је произвођачке трошкове на минимум, такода је чист приход од културе мака ради производње опијума бивао неколико пута већи од трошкова које су изискивали радови техничке природе и поред сталног присуства елементарних ризика (о којима ће бити речи ниже).
___Са великих поседа — чифлука — култура мака се распрострла и на мале поседе — у колико их је под Турцима било. : i
После ослобођења Ј. Србије од Турака затечене су три врсте произвођача опијума: !). велики поседници; 2). мали поседници; и 3). лица без носеда која су узимала под закуп или на пола туђу земљу ради сетве мака.
_Данас сем знатних промена у погледу на прву врсту произвођача, промена које су дошле као последица аграрне реформе и сеобе муслиманских власника у Азију, стање је, иначе, без мало исто тако као и пре 1918. године.
;
Ц
Од мака до опијума
Опијум је сок који се добија засецањем макове чауре. Према томе макова биљка је основица опијумске производње. Мак тражи нарочито поднебље и земљу: влажну јесен, благу зиму, без мраза или са снегом, кишу на почетку и сунце у средини пролећа до почетка лета када се врши берба опијума и јаку земљу. Свака нагла промена у томе распореду временских мена утиче штетно на крајњи исход бербе. Те промене на Југу нису одсутне. Јављају се скоро увек јаче и слабије. Отуда настају елементарни ризици који су у производњу унели неизвесност а у трговину спекулацију.
=
Култура мака ради производње опијума дели се на два периода. Први почиње средином јесени и траје до конца зиме, други настаје од почетка до конца пролећа или од првих дана лета. (То зависи од географског положаја засађеног простора — на северу берба почиње касније на југу раније, — и од промена у времену у току пролећа).