Економист

МИ 0 II 415

јавила у стец. масу. Пошто је већ и рочиште било, непокретност распродата и маса скоро расправљена, Банка сазна за стечај и пријави суду своје потраживање. Судју одбије и ре"шењем упути као слабију у праву на грађ. парницу противу стец масе. Увиђајући огромну штету по Банку и Државу, Управа одлучи, да шеф Банке најхитније оде у Крушевац и Чачак и извиди у челу је ствар. Поред осталих ујдурми, које данас, на жалост. могу да нађу места и у судовима шеф пронађе неправилност при стец. поступању и изјави жалбу противу решења. Расмотрив акта. стецишта Касациони Суд поништи решење Чачан. прнистеп. Суда. Поступајући по примедбама касације, Чачански суд наредбом позове Ликвидациону Банку, да се накнадно пријави у степ. масу. Сав овај трошак, труд и посао неби био, да су се судови држали закона. И овоме случају Банка је известила Министарство. Правде преко Министарства Трговине и Идустрије актом својим Бр. 11840 од 25.-1Х.-1927. год.

Банка се пријавила у прошлој години у 86 стец. маса са 234 комада меница, у суми од 1,047.660. — дин.

У минулој години Банка је тужила 128 дужника, по толики исти број меница, за 261.081.— динара,

Врло се често појављују тешкоће и са стране Финансиских Управа, које за рачун Банчин врше наплату по забранама код њих. Па и и сама Главна Државна Благајна не изостаје иза Управа. Тешкоћа се састоји у томе, што Финансиске Управе наплаћени новац не шаљу одмах већ га држе код себе по неколико месеци или, изузетно, и година те се појављује разлика у интересу. И кад Банци пошљу новац, приликом обрачуна, појављује се разлика између наплаћене суме и оне која треба да се прими, па да се меница изда из трезора, Настаје преписка, ко ће ту разлику да плати: дужник или чиновник. Дужник је платио, кад му је и колико тражено. Од њега се не може и несме тражити. Чиновник опет изјављује да је каса Финан, Управе државна као и Ликвидационе Банке, Банка реагира и тражи, -да јој се плати интерес све до дана када меница изађе из њених руку, и о овоме је Банка известила Министарство Грговине у своје време.

Но највећа тешкоћа у брзој и скорој ликвидипаји долази од самих дужника и њиховог рђавог материјалног стања, у које су запали неуравнотежношћу њихових расхода са приходима. Ратне последице, које су формирале нарочити менталитет и начин поратног плаћања нису мимоишле наше село, у коме се налазе 2/3 банчиних дужника.

Напред побројаним узроцима треба додати и нарочито истаћи две последње неродне године«, |

Као што се из целокупног предњег излагања види, перспективе за нову банку ове врсте су врло рђаве. У својој критици последњег пројекта закона и !, Д-р Бајкић је истакао,