Економист

416

да ће са уверењима ошштинских судова бити грдних. злоупотреба, као што их и сада има, а с друге стране, даће утицаји политичких власти бити увек од пресудног значаја за ток рада и функционисање ове установе.

izveštaj

o prvom sastanku Konzultativnoz Esonomskog Komiteta D.N.-a od 14. do 19. таја 1923. 2.

Polazna, a ujedno i tačka na Који se Konzultativni Komitet koji je D, N. ustanovilo odukama Skupšlne i Saveta od 24. i 27, septembra i 9, decembra 1927. ima da vraća, io su rezolacije i preporuke Medjunarodne Ekonomske Konferencije od maja 1927. čiji je izveštaj usvojila Skupština D.N.-a, a u naročitim igjayama prihvalile vlade 29 država. Kako su dakle te preporuke postale intesralan deo programa D.N. i kako je odgovornost koju je na taj način D.N. uzelo na sebe izazvalo ne samo interes vec i nade celoga sveta, to je Konzultativni Komitet ozbiljno skoncentrisao sve svoje napore da omogući primenu tih preporuka, prihvaćajući program Ekonomskog i Finaasiskog Komiteta D.N.-a i težeći njegovom oslvarivanju, proučavajući SVE preduzete mere, prateći promene u privrednom stanju prošle godine, i stavljajući najzad izvesne predloge za budućnost.

Prema tome je Konzultativni Komitet na prvom sastanku od 14. do 19. maja o.9. a) proučio privredne uslove i prilike u god. 1927. i to kako u pogledu proizvodnje, tako i u робједи Нпапзђа, 1 фвомте, 5) чзео ч rasmaliramje sve one mere, bilo opšte, bilo one koje su posredstvom orgamizacija D.N.-a, preduzete bile u svrhu izvodjenja preporuka Ekonomske Komferencije, c) pozabavio se naročito pitanjem raspodele dobara, dakle trgovinom, i to slobodom trgovine, trgovinskom politikom i kolektivnom akcijom a tu svrhu, d) pilanjem industrije u opšte i pitanjima. ugljena i šećera napose i d) pitanjem poljoprivrede. Dalje je komitet imao da uzme u postupak predloge pojedinih članova koji se odnose na kupovnu moć zlata i na težnje privredne naravi koje bi mosle da uliču na svetski mir, pa je najzad uzeo u pretires i načm ma koji bi se rad imao obavljati u baduće. |

Ad a} Što se liče ekonomskog stanja u бод. 1927. 10 5и statistički podaci koji se odnose na ovu водти mepotpuni, te se imaju smalrati za provizorme. Ipak su se po podacima koji se odsose na proizvodnju, na žetve, ma spoljnu trgovinu i ma upotrebu radne snage mogli izvesti dosta pouzdani zaključci na opšte ekonomsko slanje, Prema tome še moglo utvrditi da se do: 1925, god. Evropa tek postepeno oporavljala od posledica rata, dok su ostali