Економист

423

Наша економска криза и њене перспективе

Наша привредна криза траје већ неколико година: почела је када је Министар Финансија г. М. Стојадиновић почео да спроводи своје реформе око стабилизације динара. Познато је да је најмањи курс динара био у јануару 1923. г. (4.96 процената свога златног паритета). Следећих година он је јачао и при крају 1923. г, дигао се до 5.89%/, при крају 1924 г, до 7.15%( а при крају 1925 г, до 9.17'%/.

O тога времена почиње и стабилизација динара, Раније три године 1923—1925 биле су време дизања курса динара и одговорајућих падања цена за сву робу, нарочито индустријску.

Ако се узме индекс цена на велико по »Привредном Прегледу“ онда се види, да су се цено према 1923, рачунајући у стотинама, 1923 дигле до 3.127; а 2924 пале до 2.365; 1924 г, до 1.969; и 1925 до 1.692. Пољопривредни продукти дигли су се 1923 и 1924 г. до 2.120 и до 2.176; али су 1925 г. пали до 1,86! и 1926 г. до 1.452, Исто тако и стока и сточни производи од 1860 и 2476 за 1923—71924 г, пали су до 1832 и до 1,545 у току идуће две године.

То падање цена роби, које је ишло упоредо са дизањем курса динара, пре свега су осетили индустријалпи, и од онда па све до данас они стално говоре како је наша индустрија стала. Пре тога индустријска криза се испољавала у томе, што пијачне цене робу нису одговарале трошковима око производње; тешко је било па чак и немогуће смањити те трошкове према дизању динара и падању цена роби,

Када су се цене сталожиле и изравнале са чврстим курсим динара и када се дала могућност за правилну калкулацију коштања израђене робе, онда је индустријска криза добила други излед јер је све стало и није било потражње роба.

После индустријских кругова ту кризу осетила је и трговина; прво експортери и импортери, пошто цена роби у иностранству није више одговарала ценама у земљи, опет све због дизања курса домаће валуте, доцније пак набавка и продаја робе била је јевтинија, па се услед тога кварио рачун ранијих набавака. После импортера дошли су трговци на велико, јер су се њихови рачуни побркали, пошто је новац постао скупљи а роба јефтинија, Затим је дошао ред и на трговце на детаљ, пошто се осетила оскудица у новцу па нико није куповао робу,

Слику развијања привредне кризе у земљи показују њен ход и кретање; из центра у покрајине; из Народне Банке на приватан кредит на увоз и извоз; на индустрију и трговину.

Банкарски, индустриски и трговачки кругови одавно су и добро схватили и проценили ту индустријску, трговачку и