Економист

424

кредитну кризу. Ти кругоње су упућени у ствар, дисциплиноновани, уједињени и имају свој форум. своју штампу, своје установе које могу и умеју да заштите њихова права и интересе. По њиховом настојању на привредну кризу обратила је пажњу Влада, она је изнета и пред Народну Скупштину, O њој се дискутује у штампи, и напослетко званично је била призната. 8 (Онда када су сви говорили сељак је трпео и ћутао, И ћутао је дотле док се сав није запетљао у дугове: 3 милиарде меничног дуга под најгорим зеленашким условима, пошто је обичан услов сеоских меница за сто динара банка месечно. _ Е»Наш сељак живи на четвртину свога прихода: једну четвртину му узме држава за порезе; другу четвргину зеленаши за камату на дугове; трећу препродавац и превоз по рђавим путевима; а четврта му тек остаје,“ а То су тачне речи једног мршавог злехудо обученог сељака на Конгресу Земљорадничких Задруга у Јагодини. Немојте мислити да је тај сељак говорио о томе на конгресу, не, он је казао тих неколико речи д-р Недељковићу у приватном разговору. г=- Међутим тај мршави, злехудо обучени сељак скромно иу неколико речи означио је цео програм, како и чиме треба лечити нашу привредну кризу. Ако се пажљиво и озбиљно унесемо у тај програм, онда ће пред њим да избледе и падну сви кабинетски радови 'специалиста : разуме се, да је и рђава администрација огромно зло; и корупција није за похвалу; и суд мора да буде брз, правичан и милостив, и т,д. Али се сада не говори о прописима морала, већ о потребама и зах тевима живота, који се гуши у шкрипцу економског и финансијског нереда и то баш на селу које ћутећи трпи и пати.

Да прегледамо детаљније тај економски програм, који нам се јавља из недара становништва: глас народа—глас Божји. Тај се програм дели на три одсека и то су: !. систем државних пореза; 2. сеоски кредит 3. сеоски путеви,

1. Државне порезе. По пројекту буџета за 1928—1929 г, сума државних прихода је следећа: Непосредни порези 1.673.424,300 дин. посредни порези. — 3,456.780.000 дин. монополи — 1.787.292,127 динара; разни приходи — 94.067,140. Остали приходи предвиђени су од државних предузећа, и по новој класификацији буџет државних предузећа стављен је У нарочити одсек. Тако дале, порески приход сачињава управо суму око 7 милиарде динара.

Према прорачуну у књизи »Наша народна привреда и национални доходак«, издатој 1927 г. од стране г,г. Ђуричића и другова, народни доходак Краљевине за све гране газдинства износи око 80 милиарди динара годишње, и од тога већа половина пада на доходак од земљорадње, сточарства и шумар-