Економист

465

на њој ће се изменити п зближити са приликама Дунава, због чега је и могућно очекивати да будуће развијање промета на њој буде слично са истим развијањем на Дунаву.

Област Саве с погледом на економске приликама не стоји горе од области Дунава, Делимично у границама Славонијеи северне Србије обе две реке служе једном истом крају. У реон Саве мора ступити од Дунава удаљени Загребачки крај. (Овај крај према густини насеља је један од добро насељених и стоји само иза Војводине и (Словеније, које имају најгушће становништво у Краљевини: густина насеља у Загребачком крају је 67,6 становника по квадратном километру,у Војводини —- 75,8 становника, у Словенији 70,6/) У Загребачком крају су добро развијене разноврсне гране индустрије, за које су потребне велике количине сировине и горива. Варошко становништво овога краја чини готово 1/4 целокупног насеља, због чега је у њемупотрошњаразних животних намирница већа од његове производње и изазива промет великих количина дотичних производа Срема и других области Краљевине, Други крај који такође улази у реон Саве — Босна -— представља 06ласт обилну производима шумарства и рударства, који чине главне предмете промета и на железницама и на рекама.

Све ове околности сведоче, да се развијање промета Саве не може зауставити због немање довољне производње или потрошње њезине области, И заиста као што је већ речено у И делу ове студије, железничке станице, које припадају овој области, имају знатно већи промет него пристаништа Саве,

Пошто и Сава и Дунав имају данас привидно једнаку прометну дужину (Сава — 593 клм, Дунав — 588 клм.), а после уређења њенбт тока до Загреба, имаће и већу дужину (700 KJIM,, не би била претерана претпоставка да она може доћи кроз десетину година до истог општег промета, као Дунав у данатиње време, без међународног промета.

Промет на Дунаву без међународног транзита се је развијао у последњим годинама на следећи начин;

у 1923 г. било превезено: 1.109.082 тона

PHILO IM MOM a 1.110.434 Моро Oi e: 2,048.910 „1926, > 5 3,227.029.

") „Наша народна привреда и национални приход“ стр. 80 таб. !