Економист

467

Развијање промета производа земљорадње је ишло у годинама 1923—1926 на следећи начин:

повећање промета 1923 г. — 51806 —

1924 „ — 70171 — 11135 1929. ,, 106740 — 36569 1926 „ 118814 + 12078 просечно годишње повећање + 12502

Ако би се овакво годишње повећање продужило и за идуће године, количину би преношења кроз пеш година, на потезу Саве на којем се врши промет у данашње време, било могуЕно рачунати, ослањајући се на промет 1926 г., у размеру 181324 т, по километру овакав би промет износио 301 тона. На делу Саве узводно од ушћа Купе до Загреба могућно је очакивати јачи промет, јер овако велики индустријски центари са великим бројем становника и радника, као Загреб, увек повећају количину товара намењених за народну храну. Једна нарочита студија, извршена по налогу [Генералне Дирекције Вода, сведочи да би увлачење Загребачке области у реон Саве отворило нову пијацу за производе пољопривреде, јер потражује годишње само хране 65000 т. дакле ова пијаца "осигурала би тражење поменутих производа у количини 2/3 целокупног данашњег промета ове робе на Сави. Али позади Затребачке области шири се Словеначки индустријски реон, чија потрошња жита могла би такође повећати преношење ове робе Савом, При оваквим приликама потребно је, ка горенаведеном броју 181324 додати због повећања прометне дужине Саве на 100 километара (сектор ушће Купе — Загреб) не за 300 тона по километру као што је горе наведено, најмање за дуплу количину 600 т, по километру, онда целокупна количина превезених тона била би кроз пет година [181324 r, 60000 т, == 241324 т. Истоветан рачун дао би промет жита, на потезу Београд — Загреб од 301724 т. Просечна количина тона по километру при оваквом промету износила би:

кроз пет година 345 т. ле сели 431 „

Али ипак овакав рачун не даје потпун резултат. Упоређење израчунатих бројева по километру за будући промет Саве — 345 и 431 т, — са сличним бројевима, који се рачунају за друге водене путеве показује да су ови бројеви сувише ниски,